06.04.2016, 15:03

Može li vrednoća da zameni "feler u ličnosti"?

Najjači ili bar najčešće pominjani dokaz Vučićeve kvalifikovanosti za obavljanje funkcije premijera (ustavno, ali i praktično najvažnije funkcije u državi), i meritorno odlučivanje o svemu i svačemu, neosporno je njegova vrednoća. Veoma vidljiva, pa se uzima i za dokaz kvalifikovanosti njegove vlade i preporuka da njegova bude i buduća. A čime se ta vrednoća dokazuje? Najjači dokaz je zaista svakodnevno prisustvo „na svakom mestu“, radni dan po ceo dan, stalni „odlazak u narod“ („slučajno“ su to mahom deca i penzioneri), i odlučivanje o svemu i svačemu! (U trećem slučaju sa neukusnim dodatkom, ne samo ranijih dana povodom pitanja Šešeljevog slanja u Hag: odluka će biti „najbolja za Srbiju“). Sve je to neosporno, ali svedoči li o kvalifikovanosti ili o nečem drugom? Ili samo o nečem drugom? A zatim, obezbeđuje li ili zamenjuje li ta vrednoća, druge kvalitete? Pa i "feler u ličnosti", kako kažu neki?

A šta sve to i radi? Izuzimajući ono što i jeste njegov i posao svakog predsednika vlade, to su posete i otvaranja. Ponosno izjavljuje kako mu je izuzetno važno da vidi, imaju li škole toalete? Zanemarivši nezanemarljivo: poslove odgovarajućih inspekcija, ne zaboravimo da ih sve ne može posetiti i ako bude radio samo to! Tako da će neke, biti diskriminisane... Razume se da bi posete nižih i nadležnih, svakako bile radnije prirode! Ponešto bi mogli posetiti i „otvoriti“, i ti niži! Ukoliko baš njegovo nije amortizovanje činjenice da je „otvoreno“ finansirano iz neke strane donacije, ili zajma... U drugim prilikama, čemu Ministarstvo za vanredne situacije i njegov čelni? Čemu drugi ministri, ako su tu da pred javnošću od njega dobiju radne zadatke? Od njihove ne poželjne nego neophodne inicijativnosti, pa i odgovornosti, teško da će šta biti. Tada će i rezultati Vlade biti manji nego što bi mogli biti, a i njegovi kao njenog predsednika!

Gde je u takvom radu išta od toliko pominjanog i slavljenog, menadžerskog? Pominje se, obično sa odobravanjem, Đinđićevo da strankom treba rukovoditi kao sa preduzećem, a često se i dovođenjem uspešnih menadžera pokazuje da tako treba rukovoditi i državom. Zna se da menadžer (može i naše: dobar rukovodilac), ne obavlja sve. On organizuje, povezuje, i nadgleda sve. Tačnije, ono što ne nadgledaju drugi!          

Vredi se podsetiti: Ajzenhauer je „Dana D“, našao vremena i za golf! Svoj deo posla obavio je na vreme, na scenu su stupili drugi. A za eventualne korekcije i nenadane okolnosti, potreban je koliko-toliko odmoran čovek. „Zamor materijala“ postoji i kod čelika... Ako sve radi ili samo nadgleda sam jer u druge nema poverenja, ko mu je kriv? Sam ih je birao, sam može i da ih smeni! Isto važi za česte žalopojke, da često ostaje sam... Šta rade i kako rade, svi ti umesto kojih radi on? Trebaju li nam tolike osobe sa vrlo visokim funkcijama i položajima, ako su samo nominalno to što su? A ni slučajno nisu nagrađene samo nominalno? Ne zaboravimo mali „otrov“: nije sve u lovi! Mnogo toga je u privilegijama... Koliko su autoritet za svoje podređene, ne treba ni pitati.

Bez obzira na isticanje da ono što za bilo koga drugog ne važi za njega (svakog „vođu“, svakog ko je predmet „kulta ličnosti“), ono važi. Ne u istoj meri, ali važi. Kvalifikovanost za odgovarajuću ulogu i položaj, ne izražava se vremenom provedenim na poslu! Pa ni dužinom „na funkciji“ (naše čuveno: „bio je... bio je...“), sa obaveznim žalbama na teškoće, objektivne i subjektivne okolnosti i otpore. Uzdisanje i hukanje: „Ko me u ovo uvali!“. Eventualno, i čupanje kose... Izražava se u principu od svih vidljivim i merljivim rezultatima. Ukoliko sa manje rade, utoliko bolje za sve!