12.04.2016, 10:53

Stara pesma sa starim pevačem u starom aranžmanu

Sindikat penzionera nikako ne treba dovoditi u vezu sa PUPS-om! Štaviše rešio je da podnese krivičnu prijavu protiv predsednika PUPS-a, popularno, „zbog uznemiravanja javnosti“. S pravom! Ako uznemiravanje nije Krkobabićeva najava da u slučaju Vučićevog neuspeha na izborima mogu da se „pozdrave sa penzijama“, šta može biti? Ne samo zbog broja penzionera, nego i broja nezaposlenih članova porodice koji od njih žive!

Ovakva izjava treba da nas podseti na nešto ozbiljnije i trajnije u našem političkom životu, nikako svojstveno ovom trenutku i jednom matorom i iz...rađenom penzioneru. (Na moralnu i političku odgovornost trebalo bi ga pozvati i zbog širenja nimalo lepe slike penzionera, navodno spremnih da iz vesti saznaju za svoja „dobrovoljna odricanja“. Nažalost, za to nema krivične).

U pitanju je ovdašnji evergrin, zvani: „Naša vlast, nema alternative!“ Zapravo ima je ali budiboksnama, daleko bila, u snu se ne snila... Tokom socijalizma, skoro do samog kraja, uredno i mirno, kao da je u pitanju nešto očigledno i samorazumljivo, konačna i neopoziva istina, izgovaralo se upravo pomenuto. Na drugoj strani od tog „mi“ odnosno „naša vlast“, pominjalo se dosta toga ne baš previše jasnog, mnogima ni previše antipatičnog: međunarodni imperijalizam, NATO-pakt, CIA, reakcija...

Krajem socijalizma i na početku nevoljne tranzicije, kao „naša vlast“ alternativu nisu imali Milošević i SPS. Ili su to bile „sile mraka i bezumlja!“ Posle „demokratskih promena“ i tokom voljne tranzicije, „mi“ je DS sa bračnim i vanbračnim kćerkama, a alternativa su radikali. Zaključno sa istom prvom stranom i naprednjacima kao drugom... Pošto ubedljivu većinu ljudi, uključujući navodno zrele i ozbiljne, istorija ništa ne uči, dožive smo sa Krkobabićem izričito i mnogima zaobilazno, da i naprednjaci sa bližom i daljom rodbinom budu oni čija vlast nema alternative...

Stalno nam nude bez alternative, sebe na vlasti doveka! Dok još mogu da hodaju od kreveta do fotelje, odnosno govornice i natrag... Znajući da će posle toga imati dobre penzije, i s penzije, i da su groblja prepuna onih koji su bili bez alternative. Neće govoriti „Posle mene, potop“, samo što je po tome poznat jedan mnogo poznatiji od njih. Ali i što su se od rada na potopu prilično zamorili pazeći da potop zaobiđe njihove mile i drage. Kako bi i oni imali prilike za „Naša vlast, nema alternativu!“