12.06.2016, 08:54

De mortibus nihil nisi bene! Zato ni reči o spomeniku!

Kad je rečeno da je politika naša sudbina nije se mislilo samo na politikanstvo. A sudeći po mnogo čemu, pa kako se govori čak i o podizanju spomenika Đinđiću, izgleda da jeste. Možda je Vučić i izašao politikantski sa tom idejom, ali je Pajtić na nju reagovao upravo tako! Pojačavajući inače snažnu apolitizaciju, ono „Svi su oni, isti!“. Ali, koja ne ide na ruku onima koji su za promene.

Ako je „neukusno“ da spomenik iniciraju oni koji se sa Đinđićem nisu slagali, nije „ukusno“ ni da ga iniciraju samo njegovi sledbenici. Inicira se spomenik jednom predsedniku vlade a ne predsedniku jedne stranke i red je da spomenik nekadašnjem predsedniku inicira aktuelni! Jeste bio iz jedne stranke, ali bio je i predsednik vlade jedne države. Svih njenih građana, uključujući one koji ni najmanje nisu bili niti su srećni sada, što je upravo on ili iz baš te stranke, bio taj!

Spomenik podiže država, odnosno njena vlada. U ime države, građana, Otačastva, kako su govorili stari... Po onog kome se podiže spomenik to je i „ugodnije“, nego da ga podižu „njegovi“ građani. Šta tek ako do dvadesete godišnjice, ne dođu na vlast? Da Đinđić ostane bez spomenika? Uzgred, koga je zanima predsednik Vlade ili gradonačelnik Beograda, kada je podizan spomenik Knjazu Mihailu? Treba li i to da piše na spomeniku? Tapiju na premijera otuda nema ni njegova, ni bilo koja stranka. Da li će njegova umeti da iskoristi to što je iz njenih redova, druga je stvar.

Mićunovićeva indignacija, kao i prilikom otkrivanja spomenika Pekiću, dostojna je politikanta a ne pretendenta na status državnika. Nedostojna je i profesora Univerziteta, s tim što na to nije pretendent...Nije u redu ni to što je komentar prećutao, a naglasio da ga itekako ima! Mada mudro, prvi put nije ćutao ali je naišao na umesnu kontru: A ko kaže da će mu uopšte dizati spomenik? Premijer nije bio i neće biti, a nije ni ubijen na funkciji i zbog funkcije... Ali nedostatak (neatraktivnost a osobito mogućnost ostvarivanja!) pozitivnog programa, od DS prosto zahteva negativan! Gledanje šta radi protivnik... Isto važi i za Pajtićeve oponente u DS, koji mu po pitanju spomenika, uopšteno zameraju zamerke Vučiću. Pazeći da im se ne „omakne“ nešto u prilog Vučiću, izbori u DS su na redu...

Ovakav manir, stalno „ko“ a ne „šta“ čini, odvraća pažnju od važnijih pitanja prilikom iniciranja i dodeljivanja javnih priznanja. Stalno otvorenih! Ovih dana: zaslužuju li Brana Crnčević i Momo Kapor svoje ulice? Kako kod njih i svih budućih vagati umetničko i političko, a izbeći umestan prigovor da je opravdanim nagrađivanjem jednog, neopravdano nagrađeno ili „samo“ abolirano drugo? Odvraća nam pažnju i od ostvarenog a za mnoge nemogućeg: vlast i opozicija (prećutno) su se složile oko nekog! (Da Đinđić i Pekić zaslužuju spomenike). U perspektivi, da će se složiti i oko nečeg...