05.10.2016, 10:05

„Lepa protina kći“, doktorka nauka u lepoj porodici!

Naricanje nad krizom pa i propašću morala, porodice, svih vrednosti.., više nije nešto uobičajeno. Postaje i nekom vrstom obaveze, građanskom dužnošću! Previđaju se, ili svesno minimalizuju, primeri koji ne odgovaraju crnoj slici, smatraju izuzetkom koji potvrđuje pravilo. Kao da dobri primeri nisu dovoljno dobri, i da ne mogu delovati zarazno!

 

Takav primer je Dragoslava Sredojević, od 2004. nastavnica ovdašnje Visoke poslovne škole strukovnih studija, inače rođena u Lajkovcu u svešteničkoj porodici. Nedavno je na  Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu odbranila doktorsku tezu iz oblasti Teorija privrednog razvoja, pod nazivom "Inovacioni kapacitet privrede kao ograničavajući faktor unapređenja konkurentnosti zemalja Jugoistočne Evrope".

U radu je data teorijska eksplikacija fenomena inovacionog kapaciteta privrede i konkurentnosti zemlje, čiji značaj sve više raste u savremenim uslovima privređivanja. Akcenat je stavljen na identifikaciju prirode njihovog međuodnosa, na primeru zemalja Jugoistočne Evrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Grčka, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija i Turska) u periodu 2007-2014. godine.

 

Proučavajući teorijske osnove koncepta inovacionog kapaciteta privrede, u disertaciji je, na osnovu korišćenja relevantne literature o ekonomiji inovacija, uspostavljena direktna veza između razvoja nacionalnih inovacionih kapaciteta i unapređenja konkurentnosti zemalja. Srbija je u grupi najslabije rangiranih zemalja u Evropi i Jugoistočnoj Evropi. Rezultati njenih istraživanja nedvosmisleno su pokazali da nizak nivo inovacionog kapaciteta privrede predstavlja ograničavajući faktor unapređenja konkurentnosti ovih zemalja. Ta činjenica apostrofira važnost kreiranja i realizacije adekvatne politike inovacija, čiji bi stožer bila izgradnja kompetentnih Nacionalnih inovacionih sistema. Njihov relativno novi koncept sugeriše postojanje dobro umreženih javnih i privatnih institucija, koje će sopstvenim i interaktivnim aktivnostima obezbediti stvaranje, uvoz, neprekidno usavršavanje, i difuziju inovacija.

Koncept naglašava i činjenicu da kompanije ne inoviraju u izolaciji, već u stalnim interakcijama sa drugim organizacijama na regionalnim, sektorskim, nacionalnim i nadnacionalnim nivoima. Jedino tako, zemlje Jugoistočne Evrope, pa i Srbija i lokalne regije, mogu ozbiljnije zakoračiti ka ekonomiji temeljenoj na znanju i značajnijem unapređenju konkurentnosti kao ključnom makroekonomskom cilju u narednom periodu. 

 

Dragoslava Sredojević, pored posvećenosti pedagoškom i naučnom radu, ne zapostavlja ni aktivnosti kojima se bavi od najranijih školskih dana. Piše poeziju i ima objavljenu knjigu "Psalmi moje duše". Od osnivanja crkvenog hora "Hadži Ruvim" u Valjevu, njegov je aktivni član. Sada peva u horu "Despot Stefan Lazarević", pri crkvi Svetog Marka u Beogradu...

 

Dobro i možda najbolje, za pohvalu i primer kod Dragoslave Sredojević, jeste njena porodica. Kao i ona dugo u Valjevu, a sada naizmenično u Valjevu, Beogradu i "belom svetu". Suprug Milorad je sveštenik (prota), u veoma posećenoj crkvi Ružici na Kalemegdanu, i doktor istorijskih nauka Filozofskog fakulteta u Nišu (disertacija o dramatičnom Konkordatu između Vatikana i Kraljevine Jugoslavije). Usto je glavni i odgovorni urednik časopisa Hrišćanska misao, Univerzitetski obrazovani pravoslavni bogoslovi, Beograd-Valjevo; i Biblioteke Svečanik, Beograd. (Dosad izdala oko 200. knjiga!). 

Imaju sinove Milana i Dragana, takođe vredne svake pažnje. Stariji je master ljudskih resursa, američkog Vebster univerziteta u Beču. Mlađi je završio Konzervatorijum Čajkovski u Moskvi, sada je zamenik koncert-majstora orkestra Marinski teatra u Petrogradu, i imaće čast da ove jeseni otvori BEMUS!

 

Valjevo nije veliki grad sa univerzitetom i akademijom nauka, i nerealno je od njega očekivati ono što je karakteristično za takav grad. Ali to nije razlog za omalovažavanje i minimalizovanje vrednog uopšte i vrednih pojedinaca u njemu, koji često (kao i njen suprug) u veliki grad odlaze zbog postignutog u Valjevu. Uostalom, oni za Valjevo mogu značiti i više nego što njihove kolege znače u velikom gradu! Što nije tako, nije njihova krivica. Tako, u slučaju Dragoslave, uprkos tome što je diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1986. gde je i magistrirala, bila dobitnik nagrade fakulteta za postignute rezultate i visoku prosečnu ocenu (9,52), prvo zaposlenje čekala je šest godina! Pitanje je i koliko će pažnje biti poklonjeno njenoj disertaciji...

Krivica je i onih koji pomenutim naricanjem, obezbeđuju sebi vrednost. Ili od povremenih gostovanja neosporno velikih sa strane i njihovih kurtoaznih pohvala Valjevu, očekuju da će i Valjevu i sebi pridati veličinu.