27.10.2016, 09:01

Među „posebnima“, nesumnjivo je Murinjo...

Na ovom mestu nekoliko puta su pomenuti "ljudi posebnog kova", bez objašnjenja. Starijima ne treba dok sa mladima nije tako, ali i starije nije zgoreg podsetiti. Mnogo šta današnje i svakidašnje, objašnjava taj izraz! Otvoreno se ne koristi pošto pripada u globalu i nekritički odbačenom prošlom sistemu, a zaobilazno svaki čas...

 

Izraz sa istim značenjem a različitim zvučanjem, postoji i pre nego što se popularisao u žargonu komunista. Zanemarivši manje poznato i opširno govorenje Platona o pesnicima i filozofima kojima su bogovi dali oko više (da vide više od ostalih i to im prenesu!), to je u Novom zavetu čest izraz: "izabrani". Osobito posle staljinizma, imamo i "kadrove" i "rukovodioce", "odgovorne drugove“ pa i samo "drugove", ispod kojih je "poštena inteligencija".

Najnovija varijanta su oni koji "preuzimaju odgovornost", uz pomoćnike u vidu "nacionalno osvešćenih intelektualaca". U nauci, inače, ovo su razumljiviji i umiveniji, oblici "elite". Izvan nje nerado pominjane, kao "nedemokratskog" potcenjivanja "naroda", pošto joj se suprotan termin "masa". Sa kojim se obično povezuje: "tupa", "glupa", makar "pasivna".

 

Pošto su i hrišćani i komunisti u početku malobrojni i progonjeni, ovim su se izrazima hrabrili i povećavali samopoverenje. Isto su radili i neprogonjeni, ali u sukobu sa ozbiljnim protivnikom. Ako "Zna Baja (Nikola Pašić) šta radi!", njegovi radikali ne samo što ne moraju lupati glavu, nego i sami znaju više od onih koji nisu radikali. Ako je Tito "najveći sin naših naroda i narodnosti", njegovi sledbenici u najmanju ruku su veliki... Vrlo razumno s njihove strane, makar delom opravdano izvan nje! Kasnije i uopšte kod svih koji ne samo što nisu progonjeni nego su vladajući, razumno i dalje jeste, ali ne i opravdano.

 

Obratimo pažnju: "izabrani" su se sami izabrali, pozivanje na Boga uvek "pali", a on nikog ne demantuje. "Posebni" su  takvi po svom svedočenju! I jedno i drugo, u njihovim očima, opravdava ih za sve što čine i ne čine. I kad skaču sebi u usta, ili danas pljuju na ono što su juče lizali! Veoma visoki i sve do kraja Saveza komunista partijski i državni funkcioner, ovih dana piše o Savezu i ranijoj Partiji kao da je u njihovo vreme bio u emigraciji! Pre toga, sadašnji ministar podnosi ostavku na tadašnju funkciju zbog neslaganja sa Briselskim sporazumom, i odmah dolazi na čelo tela koje treba da se bavi "implementacijom" sporazuma...   

           

Ovim smo na terenu koji govorenje o "posebnim" ima na ostale. Svima beznačajno, nije takvo ako je njima značajno! Zato moramo biti obavešteni o svemu što Aleksandru Vučiću padne ne samo na pamet, nego i na san! (Pošto Srbiju ne vidi boljom, ostaje mu da sanja). Uopšte, pametno je igranje na kartu decenijama praktikovanog, njegovo održavanje i jačanje. Zato je drago i takozvanim „demokratskim“ partijama i pokretima: imunizuje na kritiku, logiku i moral. U njima nema „Moš' kak' oš'!“, „Čas ovako, čas onako!“. Svaki „zaokret“, „presvlačenje“ ali i neuspeh, sigurno je zbog „nove situacije“, „novih saznanja“, nepoznatih ostalima. Ostali treba da prihvate kako su ljudi drugog reda, „masa“, koja treba da gleda svoja posla, a ne šta rade „posebni“. Iz pomenutog razloga nazivani drukčije i lepše: „narod“, „braća Srbi i sestre Srpkinje“, „široke narodne mase“, „javnost“. Održavaju i pojačavaju klimu u kojoj se svakodnevno dolazi na visoke položaje bez odgovarajućih referenci, i odlazi na iste u sasvim različitim oblastima... Zbog toga najnoviji „posebni“, posebno strasno redovno odbacuju ranije takve! Videlo bi se da rade iste stvari, koriste isti rečnik, prave iste greške.

 

U vreme Informbiroa, zato se pevalo: „Sve klevete i sve laži (od strane Staljina i njegovih „ljudi posebnog kova“, R.M.), za Partiju to ne važi!“. Danas se praktikuje proza, dovođenje u pitanje fakultetskih i doktorskih diploma odbacuje se kao napad na Premijera, vladu. Poslednje je praktikovao i Milošević, oba puta je „nedopustivo“ ono osnovno u radu opozicije: rušenje vlade! Podrazumeva se da pričaju i što im prdne na pamet! Tako Premijer i nadležni ministar trijumfalno saopštavaju kako je otkriven visoki funkcioner UKP-a, koji je odavao informacije moćnim stranim službama. Ne i ono najnormalnije i najnužnije: da je uhapšen! Možda neće ni biti, ne samo zbog bekstva nego i što je iz reda „posebnih“. Deo javnosti neće moći da interveniše jer ne zna o kome se radi, a drugi deo neće  videti razlog za intervenisanje. Zna Vučić, šta radi!     

 

 

Ozbiljno dokazivati da nisu „posebni“, nije ozbiljno. Čak bi im išlo na ruku: čim se o nečem ozbiljno (mnogo, toliko...) govori pa i ozbiljno zamera, „Mora da tu ima nečeg!“. A nema, sve je ko zna koliko puta „Već viđeno!“. Dovoljno je i naše: „Svaki Ciga, svoga konja hvali!“. Za sklone „ozbiljnijem“ rečniku: sve je to marketing... I to loš, dušu dao više za sprdnju nego za satiru! Uostalom, zamenimo u primedbi posle teksta „juha-haha“ sa „bolji život“ umesto originalnog „ustav“, i dovoljna je „Jututunska himna“ Čika Jove Zmaja...