04.11.2016, 08:00

Da li je dovoljno ako uspemo i da „okrečimo“?

Za svaku je pohvalu i podršku formiranje odgovarajućih radnih tela za Divčibare i Petnicu, od strane Gradske uprave! Pod uslovom da ne "rade" nego da "urade", vidimo promenu u odnosu na stanje pre njih. Što pretpostavlja da Skupština uvaži njihov rad i prihvati njihove predloge, svakako utemeljenije od onog što se predlaže na njenim sednicama! Ili da ne budu formirana da bi bila formirana, postoje kako bi se moglo reći da postoje, budu dežurni krivac ako sve ostane po starom. Da ne kažemo baš ono staro i jetko: "Ako želiš da nešto ne bude urađeno, formiraj komisiju (telo) koje će se tim baviti".

 

Ali kad se već krenulo novim putem, dobro bi bilo da se formira (bar) još jedno telo. Još reprezentativnije, jer bi se bavilo pitanjem na koje kao da nema odgovora! Ne mislimo na već izvikana tipa nezaposlenosti, investicija, na njima je prilično urađeno. Ne mislim ni za veoma opravdano naknadno preispitivanje privatizacija, makar radi nečije moralne ako ne i ostale odgovornosti...

 

Mislim na pitanje sudbine "pustolina" po gradu i okolini, do ne davnog vremena "u funkciji" i ukras grada...! Na njegovom "rešavanju" neosporno se "radi", nimalo lako jer se rušiti ne mogu, a nekima se ne može menjati namena. Ima i onih sa kojima je moguće i jedno i drugo, a ne radi se! A u međuvremenu, svoje uspešno radi zub vremena... Uz rizik da nešto izostavljamo, radi se o Domu vojske (prvobitno Ratničkom domu, posle rata Domu JNA), hotelu Grand, od skora doskorašnjoj zgradi Napred-a i Radio-Valjeva, uskoro nekadašnje "Promaje" a doskorašnjeg Dopisništva RTS-a, spomen-kući Žikice Jovanovića-Španca, nekadašnjoj kafani "Drina". Radi se i o slabo iskorišćenom prostoru oko obe kasarne i samim kasarnama...

 

Radio Valjevo (Foto: Đorđe Đoković)

Grand jeste u privatnom vlasništvu, ali je deo tradicije i "razglednice Valjeva" tako da zaslužuje pažnju grada, a tako je i sa nekim reprezentativnim kućama. Uostalom, do skora i restitucije, neke nisu ni bile u privatnom vlasništvu... Nisu u gradu, ali ni izvan opštine, prazne osnovne škole (recimo na Mravinjcima). Dušu dale za "škole u prirodi", doprinos turizmu, i stalno pominjanu, a slabo praktikovanu "revitalizaciju sela" ili "ruralni razvoj". Iz drugog, ali takođe opravdanog razloga, krajnje je vreme da se nešto "uradi" sa znatno mlađim objektima. Recimo pokojnom Valjevskom bankom...

 

Nije sporno da su finansije, nesporan problem! Trebalo bi da je nesporno i kako toliko traženi i maženi "investitori", nemaju nameru (za njih valjan razlog!), da investiraju u renoviranje i održavanje objekata koji im neće donositi profit. I da donacije, koje će biti sve ređe, nisu univerzalni lek za sve naše boljke... Zato ostaje da se pomenutim ozbiljnije pozabavimo mi ne isključujući, gde je to moguće, investicije i donacije. Iz poštovanja tradicije i onog čemu su ti objekti služili i što nam i dalje dobar deo toga treba.

 

Da ne potpadamo pod udar zajedljive primedbe kako nismo u stanju ni da okrečimo, ono što su stariji bili u stanju da naprave! I da ne bi džabe krečili (plus ostalo, kao kod Doma vojske), jer zgrada bez domaćina i korišćenja, brže propada. Mada je "krečenje" metafora, u stvarnosti ili finansijski, ono ni slučajno nije džabe...