12.11.2016, 11:38

U najgorem slučaju, po Amere, posle osam godina videće mu leđa...

Da li je Trampova pobeda njegova ili je poraz političkog establišmenta, da li su izgubili Hilari i demokrate ili i svi koji su predviđali njen uspeh, već se raspravlja i dugo će se raspravljati. S pravom, iznenađenje nije što je pobeda ubedljiva nego što uopšte postoji, i mnoge zabrinjava! Trebalo bi da se raspravlja još ponešto, trajnije i ozbiljnije prirode i od pitanja kako će se to "odraziti" na Srbiju.          

 

Neka Tramp i ne bude kakvim ga je katastrofično prikazivala Hilari (već pokazuje da nije, davno je rečeno da se najviše laže posle lova i pre izbora), neka nam bude naklonjen kako ga kod nas prikazuju. Ali ko garantuje da masovna psihologija koja ga je izabrala, kasnije ne izabere nama nenaklonjenog? A pogotovu, sličnog kod nas? To se neće raspravljati, osim u javnosti nepoznatim stručnim krugovima. Iz kojih se na televiziju i dnevne novine, ne pozivaju "politički analitičari".           

           

Više je Tramp pobedio nego što je establišment izgubio, Hilari i njen establišment (demokratske stranke), prethodno nije pobeđen od Sandersa. Republikanski establišment prethodno jeste izgubio od Trampa, ali sada je pobedio u onom važnijem: izborima za Kongres. Kako je u "kolevci demokratije" i državi spremnoj da bilo gde u svetu interveniše vojskom ukoliko je "nedemokratska", ubedljivo pobedio ne neomiljeni lik, nego otvoreni ne-demokrata? (Drugde gde toga takođe ima, demokratija je još u kolevci). Ne mislimo na dovoljno isticane stavove prema "dobrom delu građana i birača", čak većini! (Žene, skoro bez ostalih na koje se "navrz'o", predstavljaju većinu). Mislimo na u tzv. javnosti skoro neprimećeno hvaljenje, da je dugo i uspešno izbegavao plaćanje poreza. U "kolevci demokratije", proklamativno, smrtni greh! I obećavanje da drukčiji ishod od pobede, neće priznati! Takođe takav greh, koji Hilari ("simpatična" pribogu ko i Tramp), nije ni pomislila da počini... Naravno da se nije sam izabrao, nema ni uobičajenog drugde: dovođenja u pitanje ispravnosti izbora. Hilari je odmah čestitala.  Prema tome, ko su i kakvi su oni koji su mu dali glasove?  

 

Dala ih je demokratija, za koju niko od njenih ozbiljnih zastupnika nikad nije rekao da je "cura bez felera!". Naprotiv, uvek ističu da demokratija i demagogija imaju važnije sličnosti, od onih po zvučanju... Čitamo da su "Protiv Trampa bili svi, osim birača!". Koji "svi" bez "birača", i to u demokratiji? A ko kaže da je većini njih, na srcu i u glavi demokratija? Za pojavu i uspon fašizma, u demokratiji (!), pomalo se zna da je bila nužna i masovna psihologija fašizma. Prepoznatljiva po iracionalnosti ili neopredeljivanju razumom, bežanju od slobode sa kojom ide odgovornost. Ide predavanje "vođi" čiji je glavni pa i jedini kvalitet "snaga". Neka on odlučuje, pa i odgovara!

Ako je nauci poznato identifikovanje žrtava sa dželatima (!), obaveštenijima iz javnosti treba da bude poznato i identifikovanje slabih sa jakima, malih sa velikima... Sva isticanja razumnih razloga da "jaki vođa" nije dovoljan, idu u prazno! Ljudi ne žele da njima vlada neko ko im nije sličan, ali može i poželjno je da to bude onakav kakvim bi voleli da budu... Mnogima u SAD zato ni najmanje nisu smetala Trampova omalovažavanja žena, Meksikanaca, muslimana... I sami misle kao on, samo nemaju prilike ili ne smeju da ih ispolje! A nije isključeno da će to omogućiti i njima... Plus zadovoljstvo što bez njihovih glasova ne bi imao šanse ni da pokuša, ni to ni bilo šta!

 

Za demokratiju je takođe nužna i masovna psihologija, ali demokratije. Svest većine treba da je demokratska, i racionalna. Primera radi a kod nas, kad sa "nadležnog mesta" čuje obećanja tipa: izgradićemo više autoputeva nego Tito za svojih trideset pet godina, čovek treba da se nasmeje. Ili rasplače, svejedno, ali u svakom slučaju da to ne uzme za ozbiljno! Iz više razloga. Pomenimo jedan: u njegovo vreme, ovakvi autoputevi nisu postojali... Za tu psihologiju uglavnom se ne zna, i ne želi znati. Lakše je i lepše uzimati proklamovano za stvarno, i ignorisati vidljivo i ne baš lepo. Na primer, koliko je naših kojima Gašićevo "istresanje" na novinare i žene, ni najmanje nije smetalo? I ne samo Gašićevo! U simpatisanju Trampa kod nas, ima i toga a ne samo osvete Klintonovima... Ne želi se znati ni da su nam sve partije liderske, a ne demokratske. Kako se zovu nije važno, ime je važno marketinški... Zato ne treba paradirati sa demokratijom, demokratiju treba izgrađivati. I još važnije, čuvati!

 

Razume se da objašnjenja i upozorenja, uvek ima. Kod nas je davno a vrlo blizu Revolucije, Antonije Isaković jednom partizanu u usta stavio: "Majku vam seljačku, i vi u revoluciji!". (Ko je sve i kako, skoro bio za "demokratske promene") Zbog "pedigrea" (uključujući stajanje u Rudom u Prvoj proleterskoj), nije imao "logične probleme". A pošto je to bilo ne samo vreme "radnika i seljaka" (takođe i "poštene inteligencije") nego i odgovarajuće masovne psihologije, rečeno nije navodilo ni na razmišljanje. Zato je uspešno pripomoglo neslavni kraj tog "vremena".