10.12.2016, 09:39

Nije sve baš tako jednostavno...

Izađosmo na loš glas, zbog vesti u novinama i slikama "deponije na mestu gde počiva slikar Ljuba Popović". Ne valja, ali ne valja ni da se na brzaka za to nađe krivac. Pogotovu da kasnije opet izađemo na loš glas zbog načina na koji bi neki hteli da trajno onemoguće "deponiju". Ako "kasni donošenje procedura kojim bi se uredilo mesto na kome je sahranjen Popović", ubrzajmo procedure! Još bolje, izostavimo ih...           

 

Lepo je, ovo iz naslova, rekao član Gradskog veća, David Maksimović. Neke procedure, jednostavno, ne mogu biti brže sprovedene. Dušan Mihajlović je na sahrani izrazio uverenje da je "Ljuba prvi u budućoj aleji valjevskih velikana", ali zasad je planom regulacije predviđeno samo da taj prostor bude rekreativna zona! Praktično, tu može biti i park, a u sklopu parka i memorijalno groblje, za čiju je gradnju potreban ne samo novac koji važećim budžetom nije predviđen, nego i arhitektonsko-urbanistički konkurs. Potrebne su i odgovarajuće saglasnosti i odluke... Lepo je rekla i direktorka Slađana Marković, kakve su kompetencije "Vidraka". Njegovi rade šta mogu, a mnogo ne mogu! Zvaničan papir i odluku da je to groblje za koje su nadležni, nisu dobili...

 

Ali "naš čovek" uglavnom voli ili je samo navikao, na "jednostavno". Preko kolena, preko veze, na larmu, preko "jakog čoveka". Posebno ako je "jak čovek" on sam, ili neko njegov, sklon ne samo da "zagrize" za stvar koja ima opštiju podršku, nego i za onu za koju misli da će je dobiti. A da zatim digne galamu ako je ne dobije, "nadležni" se ne uključe. Ili što "realizaciju" ometa dosadna "procedura", u kojoj se pitaju neki drugi!

Nikako ne želi da stvari teku po zakonu, jer ne samo što "po zakonu ne može brže", nego će se zaboraviti on sa svojom inicijativom! Takav je i naš čovek, koji nije "jak". Spreman da plati i više nego što sleduje po "proceduri". U uverenju da samo "sitna boranija" po njoj postupa... Kao i u drugim slučajevima, obojica će reći što i treba reći, poštujući toliko na rečima poštovanu tradiciju: "Redom se i goveda ližu!", "Što je brzo, to je kuso!". Na delu je ignorišući, u ovom slučaju da procedura čuva od zaletanja, voluntarizma, kontraproduktivnog... Od rešenja koje će vrlo brzo biti osporavano, ako ne i opozvano! A grob nije ulica, čije se ime može menjati sa svakom promenom odborničke većine...

 

Nečije ovakvo "nepoštovanje blizine groba", nešto je drugo. I ne zaslužuje panične naslove, potezanje vrlo krupnih reči. (Takva je i "deponija"). Zaslužuje i malo razumevanja: šta ako je tu doskora uredno bacano smeće, pekli se prasići? Ako oni koji to i sad čine ne znaju ko je Ljuba, zna se ko je zato i te kako kriv! Što nekog iz bliske okoline kriviti ako se pita kako je odjednom nikao "nečiji grob", izvan groblja gde mu je mesto? "Nepoštovanje" i "sramota", iz naslova i podnaslova, uopšte su posebna priča. Šta i ko se kod nas uopšte poštuje, kad se ne poštuju zakoni, institucije, organi, procedure? Kad se radi o živim ljudima, ono što se danas uglavnom naziva tom rečju, ustvari je zavist. A "sramota" je, uglavnom, "ne snaći se".

 

Uredimo mi okolinu Ljubinog groba i održavajmo je uredno, koliko možemo i bez Vidraka. Postoji i neka mesna zajednica, i crkva ima neke nepisane obaveze. A "memorijalno groblje", ostavimo za kasnija i "mirnija" vremena. Zamislimo, setivši se sednica Skupštine, kako bi izgledalo utvrđivanje ko na njemu treba (zaslužuje), da bude sahranjen? Danas, kad je praktično nemoguće odlučiti ni ko treba da dobije godišnju nagradu Grada! Uzgred, za bilo kakvo groblje, nije dovoljan jedan grob. I u Aleji velikana u Beogradu, lepo podseća David, ima ih pet. Nećemo valjda ekshumirati neosporno zaslužne, a sahranjene drugde, u svojevrsnim alejama velikana: Brankovini, Leliću, Ćelijama, na Vidraku (doktor Samjuel Kuk)...?