15.12.2016, 12:12

Kad sveci marširaju...

Do srži u kostima uvređeni Aleksandar Vučić, više neće ništa raditi na Poglavlju 26. A i što bi? Radiće, kao i dosad, Jadranka Joksimović i odgovarajuća ekipa. On će nastaviti sa onim što najradije radi, izgradnjom kulta svoje ličnosti. Ovozemaljske od krvi i mesa, sa porodicom i bratom, prijateljima..., svim što uz ličnost ide. Ali viđene kako se vidi nezemaljski Bog! Ličnost koja je predmet kulta ovozemaljski je (ovodržavni) Bog, "mali Bog", kako je velikom Napoleonu rekao neki pop. S tim što je Napoleon uzvratio: "Mali pope, velika budalo!". Radi toga je Vučić i napustio Brisel! Pokazivanje zuba tamošnjim faktorima i Hrvatskoj, treba da odjekne kao Titovo „Ne!“, Staljinu... Bila bi to Vučićeva stvar ne samo da nije posledica po Srbiju, nego i kada bi na njoj radio sam.

 

Pogotovu kad oni koji mu pomažu ne bi pritom izgrađivali svoje kultove. U svojim mestima ili određenim stvarima nije im dovoljno participiranje u njegovom kultu. Setimo se onog: "Ja sam za tebe, bog i batina!". Zna se da tamo gde ima Boga, obavezno ima

svetaca. Ima i proroka, apostola, prvosveštenika..., s tim što kod ovozemaljskog nema mučenika i velikomučenika. Naprotiv! Mada tvrde da to jesu, mučeći se sa onima koji nikako neće da budu njihovi vernici...

 

Ličnost na vrhu, za koju se jasno vidi da je predmet kulta ("Tišina tamo!"), za nas je nadzemaljski Bog! S njom neposredno nemamo ništa, kao ni ona sa nama. Ona se bavi istorijskim i svetskim, ponekad i onim što će biti kroz godinu ili dve, dve hiljade dvadesete... Nama se neposredno bave ovosvetski sveci, sa kojima smo svakodnevno. Oni verujuće "pomažu" (zapošljavaju, postavljaju, "sugerišu" nadležnima...), ovozemaljski su su sveci-zaštitnici, vidljivo efikasniji od nebeskih. Ali uz bitnu razliku: pre svega, pomažu sebi! Uopšte, mnogo koštaju, za razliku od nebeskih. Koji ništa ne traže i za sebe uzimaju minimalno od onog što im drugi daju!

 

Pogledajmo našeg Milorada Ilića, predsednika Skupštine grada, ranijeg gradonačelnika, pomoćnika ministra, pa pomoćnika gradonačelnika kome je zbog zastarelosti otpisan dug za vodu. Jakako, da se zna ko je i šta je! Nepotrebno je pominjati druga imena. Dosta su poznata, a što i da povećavamo broj sudskih procesa za "pretrpljeni duševni bol"? (Mića Kaplar će prozivku svog gimnazijskog profe, inače prepričavanje novinske vesti, morati da otrpi). Ali treba pomenuti da je posedovanje sposobnosti za taj bol i brza sudska naknada, takođe privilegija malih bogova!

 

Nepotrebno je i podsećati šta su pričali ranije. Tada nisu bili sveci! A sada kada jesu vide što obični ne vide, i što zahteva da pričaju drukčije. Isto važi za ono što su radili, i nisu radili. I ovozemaljski Bog sve vidi i sve zna, pa će videti i ako bude razloga da ih kazni. "Puter na glavi", mrlje u biografiji..., ništa ne znače. Koliko je pravih svetaca (počev sa Pavlom) koji su bili nesumnjivi grešnici, pa se pokajali?

 

Podrazumeva se da za razliku od nebeskih svetaca, neverujuće obavezno kažnjavaju, strogo reaguju na bogohuljenje i nepoštovanje. Njima, kao i njihovom šefu, ovozemaljskom Bogu, ne vredi obraćati se simpatičnim: "Ne slušaj Bože, šta pas laje!". Ne stoji džabe u narodnoj pričici upozorenje gusanu: "Nemoj da šičeš na sveca!". Ne na Boga, on je daleko iznad prizemnih stvari...

 

Da se opet malo vratimo Vučiću, radi nas! Njemu jako drago: "Država, to sam ja", vidimo da je jako draga čak i beogradskim studentima (!), koji više cene "čvrstu ruku" nego demokratiju. Ali ona ima nastavak! Vredan pažnje, jer glasi: "Posle mene, potop!".

Njemu, njegovim svecima i vernicima takođe je jako drag, ali ostalima (pogotovu penzionerima i državnim službenicima), ne baš. Čini im se da potop ne čeka da on ode...