02.01.2017, 08:47

Nema "kolektiva", ni bez kolektivnih praznika...

Pitanje svih pitanja, ovih dana širom Srbije, glasi: da li ste za organizovan doček na trgu uz ukrašen grad za Novu godinu i Božić, samo za ukrašen grad, ili ste protiv i jednog i drugog? S tim, da novac ide za brigu o deci, i slično? Pošto su deca, populaciona politika i slično, vrlo ozbiljne stvari, prisustvujemo referendumu na kome se glasa samo "protiv". Nikako razmatranju...

           

Svakodnevno čitamo o svetlim primerima, odnosno gradovima bez organizovanog dočeka i ukrašavanja i njima suprotnim. Lepo je brinuti za pomenuto i njemu blisko, zapravo, to je i ljudska i građanska dužnost. Ali nekada je u redu, nije skidanje krivice za sebe, reći: ima ko, za to da brine! Zna se ko je, da druge koze ne čuva, i da je za to plaćen!

Lepo je što Bor preusmerava dva miliona u fond za populacionu politiku, ali da li uopšte treba tolike pare izdvajati za doček? Ko je dosad finansirao decu i ostalo i može li sada da prestane? Kako će se finansirati pošto se potroši novac neutrošen za doček (sa ili bez ukrašavanja)?

"Koliko bi se, za te pare, moglo?“. Naravno da bi moglo. A šta bi se tek moglo za mnogo šta drugo, nepominjano? Za potrošeno na jedan dan skupštinskog zasedanja? Ili budući remont aviona koje smo dobili na poklon? Misli li iko, stvarno, da će nas napasti neko od suseda? Da je zahvaljujući njima, već u četvrtak, od NATO agresije Srbija prvi put bezbedna (Vulin)? Uopšte, u pitanju je isuviše ozbiljna stvar da bi se rešavala jednom godišnje, odricanjem od organizovanog praznovanja ili bar podsećanja na praznike ukrašavanjem grada...

           

Bavljenje jednom isuviše ozbiljnom stvari ne treba da znači ignorisanje druge. Ne isuviše, ali ipak ozbiljne! Otkad je sveta i veka, čovek vreme deli na svakodnevicu i praznik. A pored ličnih i porodičnih praznika, postoje i kolektivni. (Seoski, gradski, nacionalni, državni). Izuzetno važni, ne samo zbog praznovanja (odmaranja, opuštanja, razbibrige, veselja...), nego i održavanja i jačanja "kolektiva".

Takav praznik je prilika da se sretnu i bar malo upoznaju, inače "različiti svetovi", bar privremeno premoste prave provalije između različitih, osobito viših i nižih... Da vaskrsne u svakodnevici mrtvo "Mi!". Dočeci na trgovima, bilo kako bilo, sve više su jedini takav praznik! Prvi Maj je mrtav, gradska litija više je litija nego gradska... A kakav je to praznik, ako "kuća" ne deluje svečanije?    

"Neka to bude u Beogradu i u gradovima gde će doći strani turisti"?! Ovo je nerazumevanje praznika i nipodaštavanje građana! Bez obzira na to da li su strani turisti ili "domaćini". Zar je Nova Godina to samo za strane turiste? Ako dolaze zbog ukrašenih ulica i organizovanog dočeka, to imaju i kod kuće. A može se sasvim lepo organizovati i van Beograda...

 

Kriza, oskudica..? Naravno! A zar nije prisutna i po kućama? A ne da se slavi i proslavlja nego se pojavljuju i novi oblici. Setimo se, otkad postoje "igraonice". I kako se doskora slavilo samo punoletstvo, a sada svaki rođendan... Inicijatori i mediji već se slave zbog "humanosti" na koju su (navodno) negde naveli gradske oce, ne navodeći da su i sami na nju potrošili koju kintu! Ako se već apeluje, zašto samo na gradske čelnike? Što ne na učesnike "programa", da učestvuju ali za manje para? Što ne i na vlasnike lokala, koji će pakovati novčanicu na novčanicu, pošto su prethodno pakovali gosta na gosta? Otkad je "humanost" tako jednostavna, da se može svesti na odsustvo dočeka i ulepšavanja? Pričinjavanje radosti drugima takođe je humanost i ne mora mnogo da košta. Sigurno ne samo Zaječaru, priprema se skromnije slavlje i praznovanje. Primereno krizi, ali i dalje je slavlje i praznovanje! Beograd i Niš, paralelno sa pripremama, već su uplatili za pomoć onima kojima je potrebna. Amadeus bend (koji će nastupati u Užicu), odrekao se lepog dela honorara.

 

Ali gradski oci koji su se "odrekli" već ubiraju poneki poen i neće se u praznične dane kidati zbog prozivki za ovakav i onakav "tender", a zatim program. Kidaće se ne samo na onom što kolektivnim praznikom dobija kolektiv, nego i tamo gde se uvek kida. Gde je tanko! "Kome je do slavlja, neka ide u restoran". Lepo, da nije mnogih koji to sebi ne mogu da priušte, upućeni na trg kao praznični "izlazak", ostaće bez njega.

Mnogo je i onih koji bi mogli, ali im se sviđa ovakvo slavlje. Pod vedrim ili oblačnim zimskim nebom, okruženi vedrim sugrađanima i neuštogljeni... Ko misli da bi organizovan doček, normalno primeren krizi, bio slabo posećen zbog odsustva zvučnih imena sa estrade, neka pita koliko se plaćalo za doček u lokalnim restoranima! I ko je to tamo, pevao? A kome baš "ne leži" doček pod nebeskim zvezdama a bez "Zvezda Granda" ili sličnih, ostao je kući i gledao ih je na nekoliko TV-kanala. Normalno, ako nije mogao da ode tamo gde te zvezde nastupaju...