Grob Ljube Popovića (mart 2017.) (foto: Đorđe Đoković)
23.03.2017, 08:02
Aleja zaslužnih građana, nije što i godišnja nagrada...
Lepa je ideja o Aleji zaslužnih građana i bez "pratećih sadržaja". Pod uslovom da se prethodno reši nekoliko "problemčića".
Trajno, a ne dok traje aktuelna vlast ubeđena da posle nje neće biti druge. Ili će nastupiti potop... Pre svega, svojevrsne male aleje veoma zaslužnih imamo! Nenadovići i Desanka su u Brankovini, Birčanin i Justin su u Ćelijama, Nikolaj je u Leliću... Bez prenošenja posmrtnih ostataka manje ali itekako zaslužnih sa sadašnjih grobalja (nimalo verovatno), neće li to značiti da nisu zaslužni? Neosporno zaslužni koji žive van Valjeva, verovatno će biti sahranjivani tamo gde žive...
Ali najteže je pitanje: koga tu sahranjivati? Pogledajmo ono što figurira u predlogu koji je za sednicu Skupštine izradilo Gradsko veće! Nema spora da to budu oni "koji su širom sveta afirmisali Valjevo svojim profesionalnim delovanjem i ličnim angažovanjem", pa i oni "koji su na izuzetan način doprineli razvoju grada, koji su posebno zaslužni za državni, društveni, ekonomski, naučni ili kulturni razvoj Valjeva". Samo što ovo dvoje, "svet" i "grad" nije isto! A tu je i treće: "čije delo ima izuzetan istorijski, kulturni, naučni, humanistički ili sportski značaj". Dušu dalo za "Moš' kak'oš, mož'da bidne al' ne mora da znači!". Neko je zaslužan po prvom kriterijumu, ali nije po drugom (trećem)! Ili obrnuto...
Pristojnost bi nalagala da se ne traži izmeštanje mrtvog čoveka zato što neko autoritativan misli da ne zaslužuje da počiva tu gde počiva. Da "partijnost" nije progutala pristojnost i da autoritativan ne znači samo "iz vlasti". Pristojnost nalaže i da ga tu ne sahranjujemo bez mnogo "jačih razloga" od računanja na prvopomenutu pristojnost, pogotovo od toga što je po ukusu autoritativnih! Pošto "praksa" pokazuje neuvažavanje stvarno jakih razloga, pošto se kod nas samo umire nezavisno od stranačke pripadnosti, moglo bi se reći da je Aleja odlična stvar pod jednim uslovom. Da se u njoj niko ne sahranjuje! (Ljuba Popović je izuzetak, već je sahranjen).
Setimo se kako je izgledalo (ne)dodeljivanje godišnjih nagrada i nagrada za životno delo, koliko su se i kakvi su se "repovi" vukli za njima! Ovo je nešto mnogo ozbiljnije i ne bi bilo čudno kada bi ozbiljni "kandidat", poslednjom voljom, zahtevao da ga poštede ovakvog "priznanja". Ili da to učini njegova porodica...
Za realizaciju projekta formiranja Memorijalnog parka, ne treba ni najmanje brinuti. Za naše arhitekte i ostale stručnjake to je tehnički problem. Ali projekt ne treba usvajati na sledećoj sednici Skupštine, što znači i odlaganje raspisivanja arhitektonsko-urbanističkog konkursa za njegovo idejno rešenje i prateće radnje zaključno sa pristupanjem izgradnji.
Tome treba da prethodi utvrđivanje preciznih merila "zaslužnosti". Konsenzusom pozicije, opozicije, stručnjaka različitih profila, javnih radnika.., tako da se ne menjaju dnevno-politički i stranački. Zatim, a opet pre realizacije projekta, sledi utvrđivanje merila za izbor kompetentnog tela za primenjivanje prethodnih merila, takođe imunog na pomenuto! I ono najteže, jer se ili ne "stavlja na papir" ili se bez promene mnogo čega što spada u "mentalitet" ne može sprečiti da ostane "mrtvo slovo na papiru". To je obezbeđivanje usvajanja onog što je telo utvrdilo od strane Skupštine...