30.03.2017, 08:48

Ne samo koliko, nego i u koje vreme, u kakvim uslovima i pošto

Za razliku od opozicionih kandidata, koji nemaju šta drugo do obećanja, kandidat vlasti može da se prsi ostvarenim: "Ova se vlada neće pamtiti po godinama, nego po izgrađenim kilometrima…" Naravno da će se pamtiti po jednom i drugom, ali i trećem. Završavanjem ranije započetog i delom ranije urađenog, "demokrate započele, a Vučić seče vrpce" (Miloš Simonović)!

 

Setimo se spora oko železničke stanice Prokop, koju je Zorana Mihailović slavodobitno nazvala velikim ostvarenjem svoje vlade, a Milutin Mrkonjić "okrečenim" ostvarenjem ranije! Neka ima preterivanja, ali Mrkonjić nije jedini koji je vozom poodavno dolazio na tu stanicu ili sa nje odlazio. Koliko je Prokop i sada završen, drugo je pitanje... A tu je još ponešto. Pre svega, iz čega se to finansira? Bilo bi neverovatno da se ništa od para dobijenih prodajom kapitalnih objekata, ne uloži ni u šta kapitalno!

 

 

Šest stotina pedeset javnih ličnosti (brojka se svakodnevno "kruni"), može biti "ponosno na ono što smo do sada postigli, na svaku novu fabriku, put, školu, bolnicu". Ali bi, kao i svi ostali i uvek, trebalo da se pitaju da li je urađeno koliko se moglo, a ne samo koliko je urađeno. Ako prethodna vlast zaista nije ništa uradila, onda je ogromno i ono vrlo malo urađeno od strane sadašnje!             

 

Misli li vlast i njeni kako drugi, da su na vlasti umesto nje, ne bi ništa radili? Da se tokom vremena ne bi ničem naučili, od drugih i na sopstvenim greškama? I da u uslovima u kojima je sadašnja vlast, sa zajmovima, donacijama i koncesijama, ne bi radili koliko sadašnja? Bez uzimanja u obzir "uslova", ovo je kao u socijalizmu: u odnosu na 1939., bilo koje godine ostvaren je veliki napredak. (Zajedljivo ali s pravom, neko je dodao: ako tek uporedimo proizvodnju televizora u Dušanovoj Srbiji i u bilo kojoj tadašnjoj godini...). Ili kao kad je Boris Beker prognozirao ishod meča između sadašnjeg Đokovića i nekadašnjeg Samprasa! (Znatno ranije, stručnjaci su "nahranili" računar svim što se zna o velikim bokserima. I inscenirali mečeve između njih, kako bi dobili zaista "apsolutnog šampiona").

 

 

Onaj ko (intimno) zna da će biti opozicija, može obećavati uspehe i uspehe. Sadašnja i izgleda sigurno  buduća vlast, trebala bi da nešto prozbori na račun mogućnosti za njih. Tim pre što se njen čelnik kandiduje "radi budućnosti Srbije, a ne iz ličnih interesa". A biće ih manje nego dosad, uskoro neće imati šta da prodaje! Srbija jeste "popularna za strane investitore", ali zbog čega? Da nema to neke veze sa činjenicom da tek svaki dvadeseti kod njih zaposlen ostaje posle roka u kome po ugovoru ne može biti otpušten? Dobija li od njih koliko dobijaju druge zemlje? Koliku rudnu rentu plaćaju nama, a koliku drugde? Čiju privredu oslobađa "nameta", zar samo u nordijskim zemljama domaće firme ne samo što opstaju nego su i veoma rentabilne? Mada im država uzima ono što je za nas, "naučna fantastika"!

 

 

Pitati treba i za cenu, materijalnu i ljudsku, "izgrađenog" i "ostvarenog". A pogotovu planiranog! ("Pustićemo u saobraćaj više puteva nego za prethodnih četrdeset godina!"). Koliko je to iz kredita i zajmova, koji će verovatno biti vraćani takođe četrdeset godina? Zbog oštre konkurencije drugih siromaha, hoće li se stranim investitorima nuditi još veće subvencije (od čega?), i još manja primanja i prava zaposlenih? Kakve su akcize kod nas, a kakve u okruženju? Nije li gorivo, kod nas, najskuplje? Kako bi budžet izgledao, da nisu smanjene penzije i plate u javnom sektoru? Sa kukavnim izdvajanjima za prosvetu, nauku i kulturu? Koliko Ministarstvo za sport i omladinu, izdvaja za mlade?