04.04.2017, 08:50

„Pa kom opanci kom obojci“

Ako ne najkorisnije od ovih izbora onda bar dosta korisno jeste Šešeljevo definitivno pokazivanje ko je i kakav je! Ili šta želi u politici...Možda i jeste bio, možda je i sada nešto manje, ispunjen manijom veličine uveren u svoje mesijanstvo. Sklon egzibicionizmu, sigurno i dalje jeste. Ali se definitno pokazao kao hladni i proračunati kalkulant! Potvrđujući ranije sumnje da je prihvatio dogovor sa Miloševićem, da ne diže galamu oko proglašavanja problematične Milutinovićeve pobede na predsedničkim izborima. Tada i sada odlično je znao koliko su mala ovlašćenja, ali koliki je simbolički značaj „šefa države“. Tako da se, narodski rečeno, može „lepo unovčiti“.

 

Pogledajmo sadašnju kampanju, pod parolom da u prvom krugu potuče Jankovića i Jeremića, a u drugom protiv Vučića: ovo iz naslova! Bila je jako „mlaka“, suprotno najavama i uobičajenom stilu. Uključujući odnos „u rukavicama“ prema Vučiću i neverovatno prihvatanje da je samo jedan od desetorice! A tek ono „Između mene i Vučića nema velike razlike!“, u „razgovoru sa građanima Valjeva“. (Tužno, tridesetak duša, sa sve službenim licima i slučajnim prolaznicima). Tako da je svejedno hoće li se glasati za jednog ili drugog! Ko je gledao Pink u sredu uveče, mogao se iznenaditi žestokim napadom na... Sašu Jankovića! Naravno i na tužilaštvo i sud (često dežurne krivce ili „siromahe prema kojima i zec ima izvesne namere“), koji su ga oslobodili navodne krivice za poodavnu smrt prijatelja. I mnogo manje iskusni političar, znao bi da se sa ovim ne ulazi u drugi krug! Ali potvrđuje prvi deo parole: učestvuje da ometa one koji ometaju Vučića...

 

Pričao šta pričao, još jednom se pokazao samo kao izvođač prljavih radova, svakako uz „obojke“. Setimo se odnosa prema „dedi Avramu“ i svakom opozicionaru Miloševiću! Posle povratka iz Haga prema Tomislavu Nikoliću, kao potencijalnom „opozicionaru“ Vučiću... Boravak u Hagu, ni nalik tradicionalnom „robijanju“, bio je izraz njegovog egzibicionizma. Pošto je „Samo on to mogao!“, imao je publicitet kao kompenzaciju nedostajućeg realističkog programa i principijelne destruktivnosti. Njegova „Pobeda nad sudom!“, pobeda je suda koji gromoglasno ne smatra sudom, jer je moguća samo ako je to zaista sud... A njegov maksimalni „program“, jeste pozicija „omiljenog opozicionara“. Nikako najjačeg, što znači veoma verovatno i budućeg premijera sa svim zaduženjima i odgovornošću!

 

„Omiljeni“ opozicionar ih nema, sleduju mu isključivo prijatnosti. Uključujući „razumevanje“ vlasti i zvaničnih medija za grubosti i nepristojnost, ne samo prema ostalim opozicionarima nego i prema gostima države (Federiki Mogerini). Šta njegova pozicija donosi malobrojnijim pristalicama nego ranije, neka vide sami. Da li im je dovoljno ono sugerisano plakatima: pristalice su „najboljeg“ ili će nešto menjati, da li će ovo biti i odlazak Srpske radikalne stranke tamo gde se već nalazi Srpski pokret obnove, njihova je stvar. Verovatno će mu ostati verni, jer je teško sebi priznati da si decenijama na krivom putu. A možda i njima zapadne neki „obojak“?