09.04.2017, 08:27

Hoćemo li mlade ili mlade starce?

Ako ima istine u onom "Što je brzo, to je kuso", rano je za ocenu protesta mladih. Šetnje i pištaljke samo su početak... Rano je i za negativne ocene od strane vlasti i njoj bliskih, zbog posledica koje mladi mogu trajno trpeti. Ali su neizbežne, kao i nagađanja (čiji se ishod zna) da li su spontani ili organizovani, kontrolisani ili ne, ko su inicijatori, ko sve od protesta želi da se ovajdi.., nisu prerane.

 

Normalno, skretanje pažnje sa bitnog na nebitno, uvek sledi sa samom pojavom bitnog! A nikad nije rano za podsećanje na ono što treba imati u vidu pri svakom ozbiljnijem govorenju o mladima. I kada nešto traže ili se nečemu (nekome) protive! Ako ima istine i u onom da je istorija učiteljica života, nešto nas uči i istorija mladalačkih traženja i protesta. Iz sedme decenije prošlog veka, prisutnih po skoro celom svetu...

 

Žalbe na "ovu današnju omladinu", stare koliko i razlikovanje starijih i mladih, predstavljale su tada sastavni deo "ozbiljnosti" i "pristojnosti". Takođe po skoro celom svetu, normalno i kod nas, i obavezno kod starijih. Kako je tada govoreno o mladom buntovniku Joški Fišeru, potonjem dugogodišnjem ministru spoljnih poslova Nemačke? "Spuštanja lopte" od strane retkih, a vrlo ozbiljnih starijih, jeste bilo. U britanskom Gornjem domu uvaženi lord je rekao da treba birati reči. Iz redova tih "huligana", i ko zna kakvih sve, regrutovaće se budući lordovi i narodni poslanici! U donjem domu neko je podsetio da je u poređenju sa nekadašnjom, "današnja omladina pravo cveće". Nego, jer u vreme praoca Adama i pramajke Eve, tačno pola mladih bili su ubice, i to bratoubice! I ništa, to je prolazilo neprimećeno. Ili sa onim: "Ko zna kakvi su tek oni bili". Kod nas, eventualno, sa "Ludi Englezi". Uz previđanje očiglednog: kod njih ničeg nalik "revoluciji", "silama mraka i bezumlja", "divljanju" i "skrnavljenju". (Osim na fudbalskim stadionima, kratko vreme). Što bi, kad su im institucije svetinje?

 

Iz niza razloga sabranih pod "mladalački mentalitet"", mladi (tih godina sa elitnih fakulteta!), praktikovali su "Veliko odbijanje". "Dole, sve što je gore!". Precizno nisu znali šta traže, ali to su tražili, odmah! Pa šta? Treba li podsećati da su i stariji bili upravo takvi, kada su bili mladi? Treba li da čekaju, da se toga sete stariji? Ukoliko se uopšte sete zbog svoje opšte "usporenosti"?

A nikako ne treba zaboraviti da stariji i nemaju probleme koji mladi imaju. Zbog kojih naučnici dugo vremena upozoravaju da su mladi sve više i jedna posebna socijalna klasa, ne samo starosna grupa! Treba li pominjati zbog čega je tako, upravo kod nas? Tek potom sledi podsećanje na njihovu principijelnu, "mladalačku" nesklonost ka uobičajenom i ustaljenom "kroz institucije". I kad nisu "nazovi", kao naše! A institucije punoletstva i biračkog prava, stariji im tvrdoglavo daju tek sa punih osamnaest. Mada često mirno pričaju kako današnja "deca" znaju neuporedivo više, nego oni u njihovim godinama! Zna se i zašto, plaše se njihovih glasova... A da nisu osetile potrebu da se od protesta "ograde", da li bi uopšte čuli za "studentske organizacije"? Samozadovoljno i trijumfalno: "Što se protiv navodne diktature nisu borili na izborima?", je neozbiljno. Otkud znate da nisu?

 

Važnije je nešto, uglavnom nepominjano! To su žalbe na odnos tih mladih prema vlasti i starijima, na protestima i društvenim mrežama. Jeste veoma oštar: skloniti im dokumenta, sprečiti ih da idu na glasanje... Opet "Pa šta?", ali ne zbog mentaliteta mladih! Zar neki od njih nemaju prava na odnos prema starijima, na kakav prema mladima prava imaju neki stariji? Zar u onom: "Deda glasaj za moju budućnost umesto za svoju prošlost!", nema istine? Nije li tada Milošević na vlast došao više glasovima deda, nego unuka? A nepristojnost prema Vučiću, protivteža je idolatriji prema Vučiću. Sudeći prema ranijim kultovima ličnosti, sa manje loših posledica!

 

Sve ranije sazrevanje mladih i sve izraženije ostajanje starijih na ranom sazrevanju, svemu tome tome pridaje poseban šmek...