23.04.2017, 10:52

Da bi bili prihvaćeni autoriteti moraju postojati

Tekući protesti mladih, pored ostalog, po ko zna koji put su "prodrmali" večiti odnos mladih prema autoritetima. I po običaju, krajnje jednostrano. Mladi ne poštuju autoritete! Što je "neutralno", a mnogo ozbiljno, nije to samo nepoštovanje starijih koji mladima nešto prebacuju... Vlast im tako prebacuje ne nepoštovanje sebe nego institucija vlasti i izbora, stranke... U Uskršnjoj poslanici, normalno bez osvrtanja na proteste i govoreći o mladima uopšte, patrijarh Irinej sa žaljenjem konstatuje njihovo "odbacivanje svakog autoriteta". Ne kaže ali se podrazumeva, i autoriteta Crkve. I tako dalje i tome slično. Nigde ni reči o tome ko je ili šta je "autoritet". Osim da postoji, i da je autoritet taj koji žali zbog njegovog nepoštovanja... Normalno, i da niko drugi o tome ne zna ništa.

 

A zna se, dobro i odavno! Još rimsko pravo razlikuje vladavinu na osnovu prinude (potestas), i vladavinu na osnovu uverenja i poverenja onih kojima se vlada u ispravnost i korisnost odnosa vladavine (auctoritas). Kasnije se kaže i da je odnos nadređenosti i podređenosti između ljudi i ljudskih grupa, kao i između ljudi i institucija. Ne svaki takav, autoritet je socijalna pozicija sa priznatim pravom odlučivanja i upućivanja, većom mogućnošću učestvovanja u donošenju relativno značajnih odluka. Uključujući sposobnost delovanja u suprotnosti sa interesom drugih pojedinaca i grupa, čak pridavanju negativne vrednosti tuđem delovanju! Ili je institucionalizovani oblik društvene moći, svaki oblik moći prepoznate legitimnom. S tim što je legitimno šire od legalnog, kao moć koja se vrši "s pravom", a ne nasilno. I ne samo na osnovu zakona (legalna ili zakonita, zakonska moć), nego i na osnovu običaja ili zadovoljavajućeg konsenzusa.

 

Autoritet nije jedan ili jedne vrste! Formalni postoji u organizaciji i zavisi od pozicije u njoj. Neformalni ili lični je takođe u organizaciji, ali zavisi od godina službe ili trajanja pripadnosti organizaciji i popularnosti. Isto važi za službeni i pozicioni koji zavise od vrste struke ili poziva i mesta u njoj... Tradicionalni autoritet je drukčiji i širi, pripada starijima, muškarcima, imaocima odgovarajućih pozicija rezervisanim upravo za njih. (To omogućuje paternalizam, kao oblik vladavine i vođstva). Funkcionalni je takođe "novi" i širi, zavisi od znanja, kompetentnosti, uloge i opet pripada ličnosti, a ne poziciji. Razlikuju se i apsolutni i normalni, ali i nedostatak autoriteta i pobuna. S tim što ona želi novi autoritet. Nije važno čiji ili kakav, možda i onih koji se bune. Nikako nedostatak autoritata!

 

Mladi i bilo ko, formalni, neformalni i službeni autoriteti nemaju potrebe, a ni mogućnosti da "odbacuju", ako ne pripadaju organizaciji! Ukoliko su za normalni, normalno je i da odbacuju apsolutni! (Vrlo drag ili naviknut a navika je druga priroda vlasti, Crkvi, strankama i sindikatima). Što se njegovo nepoštovanje izjednačava sa nepoštovanjem ili nedostatkom svakog autoriteta, čak "slomom svih vrednosti", druga je stvar... Treba li ponoviti da pobuna želi novi autoritet? I dok se ne dokaže suprotno, za šta je u slučaju mladih prerano, funkcionalni autoritet? Ali obratimo pažnju na ono najbitnije! Zakoni odavno nisu takvi da ih svi, a osobito mladi, smatraju onim što "s pravom" valja poštovati. Na običaje ne vredi trošiti reči. Od kad je "sveta i veka", kuka se na njihovo nepoštovanje. A radi se o njihovom kašnjenju za potrebama vremena... 

Zadovoljavajući konsenzus, šta to beše? O čemu on uopšte postoji, ne u "društvu", nego makar u mnogo manjoj Skupštini? Dobar razlog za neprihvatanje tradicionalnog autoriteta, i inače slabo prihvatanog, verovatno je što predominantna većina mladih ne pripada ne samo radnim nego ni drugim organizacijama, "najverovatnije" nije kriva ona... Sa funkcionalnim stvari stoje drukčije. Protiv njega nikako nije, naprotiv. Pored ostalog zato što s pravom pretenduje da ga u budućnosti ima upravo ona...

 

Ko god misli da se autoriteti ne poštuju ili odbacuju, neka razmisli mogu li dotični "s pravom“ vršiti moć, koju žele da vrše ako je nemaju, ili koju dalje da vrše ako je imaju. Po mišljenju onih nad kojima žele da je vrše, a ne po svom! Što bi hteli obrnuto njihova je stvar, vratimo se na određenje moći...