03.05.2017, 12:33

Bilo bi dobro da je u pitanju samo "krađa"

"Tužno je to što se profesori nisu pridružili studentima", normalno je da kaže Srbijanka Turajlić, koja se studentima uredno priključivala, "išla" i kad joj se nisu priključivali. Normalno je i što to kaže ona, penzionisani profesor Elektrotehničkog fakulteta, tako da joj "materija" nije naročito bliska.

 

Nije normalno i tužno je, to što oni kojima ta materija jeste bliska, kao da ne vide tvrdoglave činjenice. Pre svega, da se mnogo profesora pridružilo predizbornoj podršci predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću. Ili bar neuporedivo više nego ranijem apelu Saši Jankoviću da bude predsednički kandidat! A koliko se tek njih, pridružilo zahtevu za preispitivanjs spornih doktorata? Za neodugovlačenje "slučaja Indeks"? A zatim da studenti u "šetnji" sa nevericom gledaju vršnjake kako ih potsmešljivo kibicuju ispred kafića. I snimaju mobilnim telefonima, kako bi imali čime da kasnije potkrepe podsmeh... Šta tek sa podatkom da više od polovine mladih nije za ulazak u EU? Što se sve objašnjava sa: "Izabrali su ga Merkelova i penzioneri"? Neka bude i tako, ali šta su radili oni na drugom polu od penzionera? Gde su na protestima, normalno i na izborima, radnici propalih firmi?

 

Još je tužnije nešto drugo, što se ne tiče studenata i srednjoškolaca koji protestuju. Oni zbog neiskustva i školskih programa normalno pomenuto slabo vide, i slede ulepšanu sliku čoveka. Mada u svakoj prvobitnoj akumulaciji kapitala pa i našoj, više odgovara njoj suprotna... To se tiče ne samo starijih i iskusnijih, nego onih koji ne samo što navodno organizovano i javno rade da tako ne bude, nego od toga stvarno žive!

Zadovoljavaju se pričom da su izbori legalni ali ne i legitimni, čak "pokradeni!". Prvo, bez uverljivih dokaza (subjektivna uverenost to nije) i krivične prijave, ovo nije gola fraza. Ovo je poziv na nepoštovanje institucija i vladavine prava! Ovo je i samoamnestiranje za neučinjeno (zašto izlaziti na izbore kada će biti pokradeni?), i pogrešno učinjeno. (Sve je bilo na najbolji način! Ali nije vredelo, zbog "krađe"). A  nije li i sugerisanje sebi i svojima, da se pripremaju da kradu? Umesto za neuporedivo teže, legalno i legitimno: borbu za glasove? Što znači borbu protiv ukorenjene apatije, apolitičnosti kao neinteresovanja za polis (zajednicu, državu) a ne za postojeće političke aktere, "gledanja svog posla"? Borbu protiv najcrnjeg od svega: skučenih potreba, "Ima leba, i s leba"? Života po principu: "Zguri se i preživi, budi pametan!".

 

Ne žele da vide dalju tvrdoglavu činjenicu. Može se opravdano kukati na neravnopravne uslove u kampanji, optuživati za ovo i ono, ali sve to krivo je za nekoliko procenata. Može i za desetak i dvadesetak, ali praktično: što nije bilo drugog kruga. A u drugom, ishod bi bio isti! Videli smo ponovljene, sada i lokalne izbore...

 

Ne vide da sudeći po pomenutom i nepomenutom, dobrom delu mladih (starijima pogotovu), "diktatura" ni najmanje ne smeta. Ne ugrožava ili čak zadovoljava skučene potrebe, samoodržanje! Koji diktator nije bio omiljen, dok je postajao diktator i dugo kasnije? Napoleonu je većina verovala i posle katastrofe u Rusiji (nije kriv on, nego rana zima!). Hitler je ne samo pobedom na izborima došao na vlast, nego je imao podršku većine do samog kraja! Severna Koreja nam je pred očima, a Tito i Milošević nisu iz daleke prošlosti...

 

Koliko je ubeđenih da će se upravo njima smilovati Svemoćni i Sveprisutni, unapred zahvalni na mrvicama zvanim "jednokratna pomoć", možda čak i "povezivanje radnog staža". Deo penzionera i zaposlenih u javnom sektoru, zadovoljni su svojom veličinom. "Dobrovoljnim odricanjem" od dela penzije odnosno plate, spasli su državu bankrotstva! Svi uvereni da je organizacija igre "Uzmi račun, i pobedi!", veliki uspeh Vlade! Njima i pasivnoj omladini, "Hleba i igara!", životna je deviza. Podrazumeva se inoviranje obe imenice. Omladini, "brze hrane i koka-kole, i kredita za pametne telefone". Starijima hleba i s leba, lekova i "Parova". Ko je sve kriv što je tako a što su u belom svetu drukčiji mladi, drugo je pitanje. Takvi su, mnogo ih je, i predstavljaju "masovnu bazu diktature". A uz nju, protesti, šetnje i pištaljke, vrlo su ograničenog dometa. Ne baš uzgred: zbog nekih parola i skandiranja, ne treba biti previše pristojan da se ostane po strani. Što dolikuje "deci", ne dolikuje odraslima...

 

Ako ne budu nastojali da bar deo upravo takvih aktiviraju, dvojica Saša, Vuk i ostali, samo će grickati izgrickan komad biračkog tela. Stariji rivali, i bez njihove konkurencije, poprilično su "izgubljen slučaj". A studenti, bez obzira na političke zahteve, pravi politički akteri nisu. I svaka im čast i čest, razumevanje i simpatije. Baš zbog onog što Palma genijalno otkriva: "Ne bore se za čisto studentske stvari! Ali makar talasaju uglavnom mrtvo more..."