05.05.2017, 13:10

Salus patriae, suprema lex esto!

Prirodu diktature,predmet pojačanog interesovanja zbog aktuelnih protestnih "šetnji", ne treba posmatrati samo na drastičnim pojavnim oblicima. Mada to protivnici "šetnji" rado čine, Vučić zaista nije kao neko od ozloglašenih diktatora. I mada niko od onih koji protestuju i ne tvrdi da je takav! Tvrde samo da ta vlast previše, svima i svuda, "diktira". Ne obazirući se na zakone i običaje, proklamovanu demokratiju... I strahuju da može prerasti u malignog diktatora, ukoliko je zasad, uopšte, benigni... A razloga ima!

Zbog sistematskog izgrađivanja i održavanja uslova u kojima je izvorno nastajao prekid sa dotadašnjom vladavinom zakona i nekakvog oblika narodne skupštine (Senata, u Starom Rimu). Koja se teško vraćala...

 

Uslovi su poznati: ozbiljna opasnost po državu, zahteva brzo i odlučno reagovanje! Pojedinca, a ne kolektivnog "tela" ili "organa". (Slavna izreka: "Dok su senatori većali, Rim je pao!"). Svakome (kome je stalo do države) su razumljivi, čak je i zahvalan diktatoru. (Dobar razlog za neprotivljenje diktaturi). A da li su pravi? Spoljašnja opasnost ne mora biti ozbiljna, već takvom predstavljana... Ako je unutrašnja, pitanja je na pretek. Nebrojeno puta je opasnost po vlastodršca, predstavljana kao opasnost po državu. Normalno, s njegove strane. (Takođe slavno: "Posle mene, potop!", podrazumevalo je i "Bez mene, potop!"). Dodatno se stvari komplikuju kombinacijom spoljašnje i unutrašnje opasnosti. Stvarne, ili autoritativno proklamovane...

 

Zaista "Spas otadžbine, mora biti najviši zakon!". Spas opravdava i što vlast čini a neki misle da ne bi trebalo, i ne čini a isti misle da bi trebalo! Uključujući neuporedivo drastičnije od nekih "Savamala", lažnih diploma, neosnovanih obećanja, afera bez ikakvog ili sa vrlo problematičnim rešenjema... Normalno je i poželjno da svaka vlast savesno otkriva postojeće opasnosti obe vrste, ali ne da ih proizvodi! Sklona diktaturi to neumorno čini, seća se da je diktatura izvorno bila oročena. Na to i to vreme ili dok traje opasnost! Zato nas stalno navikava ne samo na sadašnje i buduće opasnosti, nego i na sadašnji i budući način vladavine. Ko zna kakav!

A razmislimo: čime nas ugrožavaju zbivanja u makedonskom Sobranju? Pa i u Makedoniji? Kako je moguć "makedonski scenario" u Srbiji, kad Albanci u Preševskoj dolini (verovatno samo neki lideri), ni slučajno nisu uporedivi sa Albancima (verovatno samo nekim liderima), u Makedoniji? Zašto nam je Francuska toliko "nenaklonjena" da (privremeno) spuštamo diplomatske odnose na niži nivo, jer njena vlada nije naredila jednom svom sudu (u Francuskoj i gde god postoji podela vlasti) nezamislivo: da presudi tako i tako? A ako nam je evropska unija toliko nenaklonjena, ako nas brine njeno „ćutanje“, kako to ne primetismo do ovih dana? Hoćemo li se gurati i dalje, da uđemo u nju?

 

Umesto pitanja i razmišljanja, nudi nam se da na "ljutu ranu stavljamo ljutu travku". Ako "nas Srbe ceo svet mrzi", uporno i stalno, nema druge nego da se zbijamo. Kao ovce u stado, i idemo za ovnom predvodnikom. Ne sećajući se brojnih primera iz prošlosti! Pa ni da je Domanović odavno nešto napisao o takvom kretanju, upravo kod nas...