15.06.2017, 12:39

"Rehabilitacija", od čega i pred kim?

Rehabilitacija pred sudom ili od strane suda, rehabilitacija je za ono o čemu je raspravljao sud! Sudije, u slučaju Kalabić, a ranije Mihailović, uzalud se ubiše objašnjavajući da se ne radi o reviziji, definitivnom određivanju mesta i uloge dotičnih. Nisu ulazili u pitanje jesu li "ispravni građani i domaćini“, ili zločinci, izdajnici, kolaboracionisti...

 

Bavili su se pravnom stranom njihovog suđenja, po zakonu koji takvu "rehabilitaciju" omogućuje. (Uzgred, primenjivati današnji ili bilo kakav zakon koji nije donet od jedne strane u građanskom ratu na građanski rat, besmislica je ili  politikanstvo. I optuženi za zločin ima pravo na pravično suđenje? Naravno, kad važi procesno pravo! Kad važi "revolucionarna pravda", mnogo šta je drukčije...). Obojica su rehabilitovana, u striktnom smislu: smatraće se da nisu osuđeni za to za šta su bili optuženi. Na danas, i u vreme Kraljevine Jugoslavije (koju tadašnji sudovi nisu priznavali), pravno valjan način. Ali nisu ni oslobođeni optužbe, pošto nije bila predmet suđenja. Tako da se ne isključuje mogućnost da se podigne inovirana i po njoj sudi! 

 

I jednom i drugom, kao i Nediću i bilo kome, sudila je i istorija. Sudiće i dalje, bez obzira na nekadašnja, sadašnja i buduća suđenja pred sudovima. (Uključujući istoriju odnosno istoričare van Jugoslavije i Srbije, koje ni nekadašnja ni sadašnja i buduća suđenja državnih sudova, nisu "obavezivala"). Pošto naučna zajednica istoričara, pa ni nekakav njihov skup (simpozijum, konferencija, tematski broj časopisa...), nije raspravljala ni nešto raspravila o njima, važi što je i dosad važilo. Ili važi u strani koja ih osuđuje i koja je još uvek brojnija.

 

Javno mnjenje je, za javne ličnosti, takođe sudija. Nema spora da je često neobavešteno, nezainteresovano, odnosno zainteresovano za druge stvari "koje život znače". (Tako je i sada). Često je i dirigovano, delimično i tendenciozno obavešteno, manipulisano... Ali istaknutih pojedinaca ili tzv. vodiča mnjenja, uvek ima. I preko njih se, unekoliko zna njegov sud. O bilo čemu! Ne vidi se ni da je taj sud, o ovom slučaju, bitno promenjen. Vladajućim rečnikom, da je Kalabić "rehabilitovan".

 

Tačno je i da "istoriju pišu pobednici". (Više neformalnu i nepisanu, čiji je obrazac izdaja Vuka Brankovića). I ne samo "pišu" (mnogo više govore!) nego i nastavljaju: dograđuju, razgrađuju, usmeravaju... U to spada i osuđivanje i rehabilitovanje pojedinaca, grupa i pokreta! Neka je tako bilo i sa Kalabićem i ostalima, ali ne vidi se da je "napuštanje antifašizma" i "rehabilitacija četništva", pobednik u višedecenijskom sukobu. Zakon o priznavanju i izjednačavanju "dva antifašistička pokreta", nije mnogo vidljiv. Po njemu "partizani" nisu osuđeni i poslani na "smetlište istorije", sa svojom "istorijom" i osudama pripadnika druge strane. Što opet svedoči o bitnom i početnom: i takva rehabilitacija dotičnih, tek predstoji! Da li će je biti videćemo, ali ovim suđenjima (ne zaboravimo da ovo u Valjevu nije konačno!), ni slučajno nije izvršena...

 

Prema tome, kao što neko nije samo sudski osuđen, nije ni samo sudski rehabilitovan! Šta se pre, tokom i posle sudskog procesa pričalo, stvar je onih koji su pričali. Tužioci i advokati, samo su radili svoj posao... Ukoliko se i sudije upuste u priče o "proganjanju" iz ovih i onih razloga, podlegli su trenutnoj klimi i izašli iz okvira odgovarajućeg zakona i procesa.