17.09.2017, 09:11

Važno je početi, i kad je izvesno da se ne može završiti!

Početak renoviranja ili (i) adaptiranja doskorašnje zgrade Radio-Valjeva i Napreda, nije bio tako skoro. A nije dugo ni trajao, pogotovu ne do izgleda koji obećava završetak u  razumnom roku. Što je najvažnije, ostao je početak! 

 

Isto je bilo posle početka rada na nekadašnjem Ratničkom domu, odnosno staračkom domu u Gradcu. Teško da je iko mislio da je započeto i učinjeno, kraj potrebnog... Jasno je da razloga što je tako ima, verovatno dovoljnih i za "razumevanje". Počev sa onim: "Svaki početak je težak!", a nije uvek ni nastavak. Mnogo je „objektivnih teškoća“, a pogotovu „subjektivnih“ koje se izdaju za objektivne. Primera radi, možda bi vlada Japana odrešila kesu i za završetak staračkog doma započetog njenom donacijom, ali zar da plati i pokradeno i polupano što lokalna vlast nije sprečila? "Razumevanje" otežava i mnoštvo raznoraznih početaka i u raznoraznim oblastima, koji su predugo ostali to što su. Ili jesu doživeli "nastavak", samo u neželjenom pravcu!       

 

Koliko građane Srbije, koštaju sudske naknade neopravdano uhapšenima? Obavezno u sklopu ko zna kojeg po redu početka "energičnog obračuna", sa "organizovanim" i neorganizovanim kriminalom. Ako drugi uopšte postoji...

           

Nekad se nešto od ovog dešavalo zbog pompeznog ulaženja u očigledno "nepokrivenu investiciju", ili bez "zatvaranja finansijske konstrukcije". Ne samo iz iracionalnog: "Sve što se započne, mora i da se završi!". U pitanju je bilo i sasvim racionalno, pripisuje se i jednom od nekadašnjih cenjenih predsednika naše opštine: kasnije "otići tamo gde treba".

 

Podastrti račune za urađeno, i pitati šta je manja šteta: da to propadne (pojede ga zub vremena), ili da se „nekako“ obezbedi približno još toliko novca („Možda i nešto više..“), i uradi do kraja. Danas i već poduže, nije tako. U pitanju je čisto racionalno, nove vrste. Mi smo započeli, jer smo jedino mi hteli i rizikovali. Odgovorno mislili, na građane i budućnost!

           

Isto ili mnogo slično, dešava se i drugde. Gde se, u normalnom svetu, upušta u početak projekta tipa pruge Valjevo-Loznica, ne samo bez obezbeđenog većeg dela potrebnog novca, nego i konsenzusa svih da će se na tome do kraja raditi? Bez obzira na promene vlasti? Normalno, ne radi se samo o „investicijama“!

 

Na šta se svelo na sva zvona udareno hapšenje, oca i sina Miškovića? Ili Kosmajca? Šta bi sa najavljenim smenjivanjem Malog? Počeli smo i rad na povećavanju plata i penzija, sa vraćanjem na raniji nivo počećemo kasnije.

 

"Slučaj Savamala biće rešen!", po ko zna koji put obećava ko zna koji nadležan. (Ovog puta ali nikako prvi put, ministar Stefanović). Rešavanje je "započeto"! Nema veze što je to učinjeno odavno, u međuvremenu je započeto još ponešto, uključujući "Beograd na vodi". Nema spora da je "rad na povećavanju", i kad nije na tako složenom pitanju (koje se usto tiče ogromnog broja zaposlenih u javnom sektoru i penzionera), mnogo teži i pipaviji od "smanjivanja" jednom odlukom Vlade).

           

Ponovimo radi naglašavanja: Ako započeto i ne privedemo kraju, za to nećemo biti krivi. Od nas je dosta što smo bar započeli ono što "raniji" nisu, i što će oni upravo zato i svoje uobičajene pokvarenosti svim snagama sabotirati! A građani će, normalno uz našu pomoć, to videti i shvatiti kad dođe vreme. Zna se kad, izborima... I ko je slep ali ne i zaslepljen, vidi: Vučić je, po ko zna koji put, kao samo on, prvi, jedini koji sme i hoće, najavio odnosno počeo! Ali šta vredi, "nadležni" ga nisu sledili. Svejedno da li nisu smeli, ili hteli. A tu je i uvek moguća, "zastarelost"!   

 

Naravno da se ponešto započeto i završi (izgleda sa još jednim samo manjim zakašnjenjem, kod nas nova osnovna škola), ali nikako u gromoglasno proklamovanom roku. Uz svečano otvaranje, od strane onih koji sa početkom nisu imali direktne veze! Možda to nije samo nenameravana posledica nameravanog, nego i ispoljenje neke "više pravde"? I pokazivanje da je i sam "početak" bio dovoljan, s obzirom na to od koga je...