09.11.2017, 07:57

Zašto vanredni izbori polako postaju redovni?

U (Zmajevom) kraljevstvu Jutututu, kralj trinesti Balakaha obećo je svom narodu da će dati juhaha (ustav). I nije ga davao! U ovom našem je slično, ali ima i razlika. Narodu se stalno obećava (ovog puta vanredni parlamentarni izbori), ali mu se stalno i daje. Galantno, demokratski? Ako ne razlikujemo rog i sveću, gladac i jadac, testise i bubrege...

 

Mišljenje birača jako je cenjena stvar, nažalost, ne i posle izbora... Kada se proverava i zaista uvažava, zna se: na izborima. Ali zna se kada se oni održavaju, pa i kada mora biti vanrednih, a i kada ne moraju ali trebaju biti. U prvom slučaju kad vlada izgubi poverenje Skupštine, a neko drugi ne uspe da obezbedi većinu. (To se uglavnom i ne pokušava). U drugom slučaju vlada "prolazi" u Skupštini, ali namerava da povuče veoma krupan potez. Takav da nije sigurna da bi joj birači omogućili većinu, da im je bio poznat u vreme izbora. Ali pomenuto "treba", relativno treba. Za nameravani potez birači se mogu jednostavnije a pogotovu jeftinije, konsultovati referendumom! Nijedan od ovih razloga, danas nije prisutan...

 

Traženje "mišljenja birača", neopravdano je (ili opravdano?) potcenjivanje birača! Ako se zaista traži, što ne i o Predsedniku? Nikome do njega nije stalo, kera laje sebe radi... Vladajuće stranke verovatno žele da pojačaju šanse na redovnim beogradskim izborima, ali to nije sve. Umesto da "ispucaju" ostatak od četiri godine posle kojih redovni izbori mogu biti njihov kraj kao vladajućih, žele da umesto tog ostatka obezbede nove četiri. Minimalni program! Maksimalni je, opet uzdajući se u sondaže, da još više minimalizuju opoziciju. (Dugoročno i uz mnogo ostalog, stvore jednopartijski sistem).

 

Nikad se ne laže kao posle lova i pre izbora!

 

Predizborna kampanja je i lakša i neodgovornija od svakodnevnog rada vlasti. Ugodna je mogućnost i da po sto drugi put na svaki prigovor, kontriraju podsećanjem na ono što je svojevremeno radila opozicija... Pošto je politika svojevrsna utakmica, dobro je i to što su one stalno "domaćini" (organizatori). A navijači njihovih stranaka, brojniji i uredniji posetioci "derbija" (izbori), od navijača opozicionih...

 

Ni stare opozicione stranke, bez obzira na rečeno, "nemaju ništa protiv". Sa ovakvim "rejtingom" sleduje im prastaro "Daj šta daš!", ili najnovije "Davljenik se i za Surinam hvata!". Mogu samo da dobiju... Nove koje nisu imale prilike da učestvuju na prethodnim izborima, pogotovo su "za". Videle bi kako stoje kod birača, da izbori nisu ne samo komplikovani nego i skupi, mogli bi da ih razumemo. I ako zaboravimo da to mogu videti i na osnovu par sondaža javnog mnjenja. Za svaki slučaj, od strane različitih instituta ili agencija...

 

Najbolje bi bilo da nas i jedna i druga strana ostave na miru, i mirno igraju svoje derbije bez publike. Ali to nije moguće... Što je najgore, publika, odnosno mi birači, sami i bez sponzora skupo plaćamo derbije i "treninge", sudije i delegate...