12.11.2017, 11:42

"Moš' kak' oš'!" Ali ako si neko i nešto

Izraz iz naslova, mnogima je simpatičan kao "narodski!". Kratak i dobar izraz ne samo naše sklonosti ka "prečicama" i "vatanju krivina", nego i optimizma, vere u sebe! Da svedoči i o ozbiljnom neverovanju u institucije, "red", simpatija uspešno skriva. Kao i još nešto, takođe ozbiljno...

 

Prošlost, a i sadašnjost, svedoče da itekako ima onih koji su zaista mogli odnosno mogu, "kako 'oće". (Tačnije, kako im se prohte ili "ćefne". U trenutku, na mah, jer "htenje" može biti i trajnije i ozbiljnije. Više ili manje proračunato, opravdano). Kako se to "odrazilo" ne samo na njih nego na ostale zaključno sa državom, čak čovečanstvom, druga je stvar. Nikako jedne, i to loše vrste! Da to u principu deluje ohrabrujuće, "Ako to može on, što ne bih mogao i ja?", takođe je takva stvar. Ali donekle, odnosno u principu. Za jako malobrojne, popularno i jako uprošćeno rečeno, "jake". I u jako malobrojnim, takođe popularno i jako uprošćeno, "posebnim prilikama".

 

Bilo šta od ovog dvoje, zaslužuje ozbiljnu pažnju. A tek, oboje! Neka je vođa samo individualna ponuda na kolektivnu potražnju (Trocki), ali uglavnom jako dugo treba čekati na potražnju. A podrazumeva se (takođe retko), da treba biti odgovarajući "ponuđač". Možemo i moramo ostaviti po strani ovakav izuzetan ili vrhunski slučaj koji površno svedoči o čoveku koji može kako hoće, šta sa "manjim“"ali bezbrojnim slučajevima? O "običnim ljudima", u svakodnevnim situacijama? Koliko puta ne mogu ono što hoće, ni kad im zakon to omogućuje? Vratimo se izrazu iz naslova: on ne pravi razliku između prvog i ostalih slučajeva! Niti vodi računa da je pored htenja, potrebno još nešto... Pogrešno smatran za "narodnu mudrost" (narod je sposoban i za "budalaštine"), on poziva na ignorisanje reda (mada se "Redom i goveda ližu!"), interesa i prava drugih. Ali i na jalov posao: da pojedinačno pokušavaju ono za šta pojedinačno nisu sposobni! I da okrivljuju sebe, za ono za šta nisu krivi. Navodno, nisu hteli, a mogli su! I što je najgore, da od krivice oslobađaju one koji su mogli šta su hteli, a hteli su svašta! Usto na svoju korist, i opštu štetu...

 

Zato ovaj izraz, kao i mnoge "narodne mudrosti", treba dopuniti. Ili  podrazumevati (da ne bude dugačak, čime gubi od efektnosti): "...u granicama morala i prava". Unutar institucija koje "druge koze" ne čuvaju, nego ograničavaju retke koji zaista mogu "kako 'oće". Ali omogućuju deo onog što bi hteli a ne mogu, ostalima. I uz jako poželjnu, a jako odsutnu svest o tome da (svaki!) čovek ne treba, sve što može! Pogotovu sve što hoće... Iza htenja često ne stoji razum nego prilično "tamna", volja. Teško kontrolisana, i često baš nerazumna.