20.12.2017, 12:51

Spomenik je stvar koju marketing ne može propustiti

Da li je svako podizanje spomenika nekome, istovremeno svojevrsni spomenik onom ko ga podiže? Izgleda da jeste, sudeći po masi više impozantnih i skupih nego prikladnih, po svim grobljima. (U gradovima se nešto pokušava "protiv", ograničavanjem bar visine). Kad se radi o spomenicima "veličinama", to ne "izgleda" nego je stanje redovno!

 

Sudeći i po opštem uključivanju u neizbežnu raspravu da li je trebalo da ga podiže taj ko ga podiže, a zatim i da li treba da bude takav kakav je. Tako je bilo sa spomenikom Pekiću, a brže-bolje se ponovilo sa spomenikom Đinđiću. Da li se ovde još ko seća, galame oko Jevtićevog spomenika posečenim knezovima? (Čim neko predloži podizanje spomenika Ljubi Popoviću, isto će početi. U Valjevu, a i "šire"). Nikad ili baš retko kad, neko se osmeli da pita ono prvo ali riskantno: da li je uopšte potreban? Kako ovih dana na jednoj televiziji reče jedna "bela vrana", Rade Veljanovski, uz puno uvažavanje Đinđića i neprotivljenje spomeniku ali podsetivši da se podiže za ostvareno. A ne nagovešteno, i pokušano...  

 

Sadržina rasprava, svuda je ista! Deo koji se odnosi na "izgled" spomenika ostavimo po strani. Već viđeno po ko zna koji put: "Meni se ne sviđa!", odnosno "Ne bi trebalo!". Uz odgovarajuću argumentaciju i previđanje "sitnice": autor, kao i bilo ko drugi, ima pravo na svoje sviđanje i nesviđanje. I da je takvih i sličnih prigovora, kojih se više niko ne seća ili na prigovoreno ne obraća pažnju, bilo svakom spomeniku.

 

Nama prostorno bliskom, vojvodi Mišiću u Mionici, prigovarano je da se ne vidi šta je konj koga jaše! Zaboga, izgleda da je kobila, a treba da je pastuv! Slabo je pomogla vrlo umesna "kontra": nije to spomenik konju... I još umesnija, od jedne časne starine: ako to želite, uvek ćete naći zamerku. Evo moje: vojvoda dizgine drži desnom rukom, što ne odgovara istorijskoj istini! Srpski oficir uvek je iste držao levom, kako bi kad zatreba, desnom izvukao sablju. I komandovao ono po čemu je s pravom u istoriji: "Za mnom, junaci!". Ali ja iza nje ne stojim, odlično znam da to nije spomenik oficiru! Nego feldmaršalu (pandan srpskom vojvodi), kome njegova vlada i vojska nikad ne bi mogle dozvoliti da je vodi u juriš... Drugi deo sadržine, novijeg je datuma i prirode. Tiče se "podobnosti" onog ko spomenik podiže, za inače podoban čin. U slučaju spomenika Đinćiću, kao i u slučaju Pekića, ističe se da Vučić i njegovi nisu podobni. Sušta su mu (im) suprotnost!

 

Verovatno tačno ili baš tačno! Ali o tome se dovoljno pričalo i pisalo, i tek će da se priča i piše. Ne i o tome da se posle izvesnog vremena retko ko seća (ako je to uopšte znao), i ko je autor spomenika. (Otu Logu to nije važno, ali bi nama i Mioničanima trebalo da bude: on je autor spomenika vojvodi). Pogotovu, ko je tada bio na vlasti! (Vrhunac je kad se ne zna ni čiji je, kome je spomenik). Ko u ovo ne veruje neka izađe na odgovarajuće mesto i pita prolaznike za ovdašnji spomenik Vojvodi, odnosno "Pesništvu". 

 

Mnogo manje o tome kako bi bilo "podobno" da su oba spomenika podigli Pekićevi i Đinđićevi sličnomišljenici, saborci i sledbenici, a nisu... Tako da bi podobno bilo da kažu i zašto nisu, da slučajno nije u pitanju uverenje kako nisu zaslužili spomenike? (Ovde uzgred, inače nimalo uzgredno: književnik i političar mere se različitim aršinima). I o nečem trećem, još važnijem: je li trebalo čekati da ponovo dođu na vlast, da bi se Pekiću podigao spomenik? I najvažnijem, aktualnom, treba li isto čekati i sada, da bi spomenik dobio Đinđić?

 

U pitanju nije časno odavanje priznanja od strane onih koji to mogu da učine ime svih nas, već nečasna želja da se prikažu kakvima nisu. A kakvi bi za mnoge od nas, uključujući "Evropu", trebali biti. Prema tome, najobičniji "politički marketing!". I marketing je naša sudbina, ne samo politika. Po sebi, i zajedno sa politikom. Tako da je i zameranje aktualnoj vlasti što je podigla jedan i planira podizanje još jednog spomenika, marketing. Ne kaže se ali se podrazumeva: ako hoćete "podoban" spomenik Đinđiću, glasajte za nas!