30.12.2017, 10:28

A šta ako je „šporet“, prava stranka?

Mioničanima je bilo lako da prežive vanredne izbore, nisu im novost! Vladajuća stranka ih takođe nije iznenadila, tvrdoglave je čak manje "ubeđivala" nego prošli put. Kod opozicije novost je samo to što su neki otkinuli od usta, i neizlaženjem častili vladajuće sa nekoliko glasača. I zajedno sa ostalima, pre i posle kukali na "ne-fer uslove", i "strah kod birača". Pošto se to ponavlja stalno i svuda, vredno je malo truda!

 

Birači "Nisu smeli!"? Nemojte vređati sve Vojvodine zemljake, uopštavajući neke i nekakve! I protivrečiti samima sebi, pričajući kako nemate baš mnogo pristalica, ali su vrlo kvalitetne! Vrlo popularne priče o "narodu nebeskom", "narodu najstarijem", "zaklanom narodu", da ne pominjemo...

 

Uostalom, kako je smelo onih malo više od trideset odsto? Kako je Ćićovan smeo ne samo da glasa, nego i javno traži glasanje za sebe? Mada premlaćen u vreme prethodnih izbora? Zašto su sadašnji gubitnici izgubili prethodne izbore: predsedničke, opšte i lokalne, kada su svuda bili vlast? I oni organizovali izbore, čak dobrovoljnim skraćivanjem svog mandata! Da nije zato, što ih se birači nisu plašili? Lepo, bogami! Ili kako su uopšte postali vlast, u konkurenciji nimalo "mekše" vlasti, od sadašnje? Malo više truda (zapravo prostora), vredno je drugo "obrazloženje". Manje pominjano, jer je još neprijatnije po birače! Ono o "kupoprodaji" glasova, "strahu" da će se videti šta su uradili i kad su ostali "iza paravana", a ne samo o strahu zbog vidljivog nedolaska pred paravan...

 

Neka porodica, sa više birača, dobila je šporet!!! Pa šta? Zašto da ljudi, dajući, ne dobiju zauzvrat? I to u tržišnom društvu, za koje su "svi". Čak i pre nego što su se za njega opredelili i nešto i uradili, ponavljali su kao osvedočenu mudrost: "Koliko para, toliko i muzike!". Neki nikako da shvate da je u pitanju pravo glasa, a ne dužnost da se glasa! Pa i tako i tako... Zašto da jedino što imaju i što je cenjeno samo u vreme izbora, taj glas, "za džabe" dadu onima kojima su ga već davali za džabe?

 

Šta im je opozicija, nudila kao naknadu? (Trebalo bi, valjda, i "pravičnu". Sudeći po uobičajenom, recimo kod eksproprijacija). Setimo se, nije to bilo tako davno: "da na vlast ne dođu...", odnosno "da se na vlast ne vrate." Koliko je to apstraktno u odnosu ne na šporet, nego i ono znatno sitnije i jeftinije, što je stvarno ili navodno nuđeno! A ako je i dato, opet: pa šta? Zar nije u redu pokazati zahvalnost, odnosno uzvratiti? Tim pre što se čovek pritom neće „istrošiti“, daće ono što u vreme izbora, uglavnom, daje za džabe!

 

Tačno je da svako "pravim glasanjem" dobija svoje parče ili parčence "opšteg dobra", o kome buduća vlast treba da vodi računa. Po mudrim političkim filozofima, i pod budnim okom javnosti. Ne po malim i sirotim, koji mogu samo da se izljube sa kandidatom za vlast, jer ga neće videti do sledećih izbora? (Bilo poodavno, u nekom ovdašnjem selu). Ali vide i da prethodna vlast, koja to želi da bude i dalje, nije obezbedila "opšte dobro". Pogotovu ako je dobro "njenih", neuporedivo veće od njihovog... Šta su dobili u vreme (i posle!), ranijih izbora? Zna se, sudeći po onima koji su prethodili sadašnjim: šupalj nos do očiju, muda od labuda! Razočarenje, ali i uverenje da suprotno prognozama o "smaku sveta" ako su nekadašnji vrate, svet i dalje postoji. Pa i ne baš previše gori od ranijeg...

 

Vredi razmisliti i o tome da zgražavanje nad prodajom glasa za šporet, dolazi mahom od onih kojima kupovina šporeta ne predstavlja problem... A pogotovu kesa brašna, šećera, flaša ulja, deterdžent...