17.02.2018, 09:05

Ni mesečni bilans firme, ne pravi se "odokativno"

Promena vlasti, pogotovu partija sa u suštini sličnim programom, ne znači društvenu promenu. Isto važi za promenu na vlasti partija sa različitim programom, ukoliko im je on paravan za cilj koji je vlast. Radi onog što s njom ide: mast, slast i čast! Za društvenu promenu, sadržinom a ne najavljivanjem, potrebno je i vreme. Zato nema smisla govoriti ni o smeru promene partije na vlasti, progresu ili regresu. (Stagnacija nije normalno stanje, u promene spada ako zaustavlja progres, odnosno regres). U najboljem slučaju to su mikro promene ili promene unutar sistema, a ne makro promene ili promene sistema. Ali se na osnovu njih može i treba, suditi u kojem pravcu se sistem kreće!

 

Naravno da se o smeru neprekidno govori, iz propagandnih razloga. Iz istih se govori, problematično, o stvarnoj promeni jer je na raspolaganju imala dovoljno vreme. Pravljenje bilansa minulog socijalističkog sistema, tako je postalo svojevrsni masovni sport! S tim što je pravi tabu pominjanje kako se u njoj živelo i kakve su potrebe stanovnici imali, koje i sada imaju stanovnici nekih bivših jugoslovenskih republika. I ne samo što ih imaju, nego ih i zadovoljavaju... Sistem se ocenjuje kao regres, u odnosu na prethodni. Bez pozivanja na pokazatelje koji omogućuju stvarnu ocenu da je regres ili progres, ili se poziva na pokazatelje koje nauka i odgovarajuće institucije, ne poznaju. A njih ima i nisu lično nahođenje, kao "Pomoćno sredstvo za snimanje jednog društva", i sredstvo aktivne socijalne politike!

 

Američki predsednik Huver, daleke 1929. je osnovao Predsednički istraživački komitet za socijalne trendove, tako da su pod vođstvom čuvenog sociologa Vilijama Ogbarna 1933. publikovani Tekući socijalni trendovi. A o pravom Pokretu socijalnih pokazatelja, može se govoriti od 1962. godine. OECD, je takođe poodavno izradio jedan od najnaprednijih projekata društvenih pokazatelja. Izložićemo neke iz pera naučnika, i nikako apologeta socijalističkog sistema

 

Rejmon Aron sumnja da je progres naučne, tehničke i administrativne racionalnosti, autentični socijalni progres. (Još 1967, u SAD je tražen zakon koji bi Predsednika obavezivao da jednom godišnje referiše ne samo o privrednom nego i socijalnom položaju nacije!). Ali i da je moguć bez pomenutog, tako da svaki "bilans" mora uključiti i njegovo prisustvo ili odsustvo! Uostalom, tehnički napredak, porast socijalne diferencijacije, racionalitet, participacija i individualna autonomija, kriterijumi su evolucije...

 

Karl Dojč pokazateljima modernizacije (koja vodi progresu), vidi ukupan nacionalni proizvod, isti per kapita, rast populacije, procenat populacije koji sluša radio (tada televizija nije bila masovni medij), procenat koji čita knjige, procenat koji radi van poljoprivrede, i procenat u urbanim areama. Sejmur Martin Lipset progres vidi kao sinhronizaciju ekonomskog rasta, političke slobode, i lične sreće. Čarls Tejlor je kratak: osećanje digniteta svakog pojedinca u javnom životu!

 

Modifikatora života, progresivno ili "na bolje", po jednom detaljnijem shvatanju ima više: produžavanje školovanja, masovna difuzija informacija svake vrste, smanjivanje trajanja rada i produžavanje dokolice, pripadnost sve većem broju grupa... Po Mihailu Popoviću, pokazatelji su nivo proizvodnih snaga (proizvodnost rada veoma je merljiva!), visina životnog standarda i njegova ujednačenost u društvu), prosečna dužina ljudskog veka, stepen političkih i društvenih sloboda, mesto žene ili dostupnost izvesnih uloga i položaja ženi...

 

Svako koga zanima vrednost našeg ili bilo kojeg sistema, treba da  vidi kako se on "ima" shodno pokazateljima, u odnosu na sistem koji mu je prethodio. U našem slučaju, u Jugoslaviji. I kako su se "imali" tokom trajanja sistema, u poređenju sa stanjem "okolo", u našem slučaju oko Jugoslavije. Treba li dodati: i u poređenju sa stanjem sada, u Srbiji?