25.02.2018, 15:07

"Napad je najbolja odbrana". A šta opozicija ima da brani, napadajući?

Opoziciji je u vreme personalizacije politike i "kraja ideologije", veliki problem pozitivan program. Potrebniji nego poziciji, koja baš zbog pomenutog, do programa mnogo ne drži... Opsednuta pozicijom, lako uobražava da birače slabo šta zanima osim nje i pozicije! Zato praktikuje negativni program, traženje propusta i grešaka pozicije! Gubeći iz vida vidljivo: pozicija ima načine da od persone na svom čelu, napravi program! Ima službene kontakte i izvore informacija o aktuelnim i potencijanim problemima, koji zahtevaju preventivno delovanje i rešavanje "u hodu". Ne shodno programu! Opozicija ni to nema, ili zbog nejedinstva ima različite i međusobno suprotne... Pozicija ima i rezultate, i da neće nešto ipak mora raditi i odlučivati! Ako treba, i s pravom igrati na dobro poznatu kartu: "Ko radi, taj i greši!".

 

Eventualno, tu je po nju divno a po opoziciju krajnje neugodno: može neopredeljene birače da podseti na "rad" opozicije, kada je sama bila pozicija! Opoziciju tu dodatno upućuje na pomenuto traženje, i panično izbegavanje da makar kroz zube procedi neko priznanje poziciji. Umesto toga po stoti put dokazuje da pozicija ne valja, mada je to "očigledno!". Puca u sopstvenu nogu, ne vidi "neželjenu posledicu željenog". Kontraproduktivnost!

 

Stalno "kritikovanje", pogotovu stalne (trajnije) pozicije od stalne (trajnije) opozicije, slabo zainteresovane za politiku (ubedljiva većina birača!), navodi na po opoziciju neželjene misli. Da je posao pozicije da vlada, a opozicije da "kritikuje". Pogotovu što je slabo poznato da je "kritikovanje" vlasti, i to svake, posao intelektualaca. (Zbog čega ih stranke ne vole nego uglavnom  podnose, ako ne mogu da ih iskoriste). Uz ne mnogo pomoći pozicije i njenih medija, i na misao da opozicija "zanoveta", "zakera", "traži dlaku u jajetu". Čak je pomagač poziciji, saradnik! I što je najgore, "I ovi misle samo na vlast!". Tako da ova "podela posla" može i treba da ostane. Da ne treba što bi postojala, šta bi se promenilo?

 

Čemu opozicija, bilo ko, za ta traženja? U pogledu propusta, grešaka, neispunjenih obećanja..., pozicija je baš "transparentna". Na nivou države, opštine... Za uspeh, od isticanja vidljivih propusta pozicije, zato je bolje je "raditi!". Neposredno i vidljivo, "korak po korak"", za građane, a indirektno, posredno i teže vidljivo ali ne i nevidljivo, za birače. Počev sa onima koji još nisu birači. Oba puta, i za sebe! Kao da pozicije i nema, i nezavisno od toga ko je pozicija. Tačno je da čišćenje i uređivanje, pošumljavanje, prikupljanje krvi, uključivanje u humanitarne akcije, analiziranje, planiranje i preporučivanje..., ne "odjekuje" kao napad, nalaženje i krupnijeg od "brljotina". A ko kaže da drugo, uopšte odjekuje? 

 

Ovako će građani pre videti da i van pozicije ima vrednih ljudi i grupa, dostojnih da "upravljaju" ljudima i "resursima". I može doći do značajnijeg prihvatanja drugde normalnog a svuda poželjnog: "Zašto i drugima ne pružiti šansu"? Ne zaboravimo i da u vreme kad su skoro svi hrišćani, više nego ranije važi: "Bog im je dao, a ljudi dozvolili!". Obraćanje njima (poziciji), i zato nema svrhe. Ostaju Bog, i ti ljudi...