24.03.2018, 14:03

Uzmi račun i pobedi! Veru u rad...

Vera u sreću, verovatno je stara koliko i čest slučaj da "stvari" neočekivano krenu dobro. Ili mnogo bolje, nego što se očekivalo... Oba puta, bez vidljivog razloga! Kao takva mnoge ohrabruje na "guranje stvari" u željenom smeru, tako da je i drugo ime za nadu. Prastaro: "Dok dišem, nadam se!".

 

Ali medalja ima drugu stranu, neke ljude obeshrabruje, navodi na prepuštanje stvarima da idu svojim tokom... Jedno i drugo nije teško videti, pa ni koristiti! Kad to čine privrednici-organizatori "igara na sreću", nema im se šta prigovoriti. Isto važi za trgovce, koji i tako  nastoje da skrenu pažnju na sebe i povećaju prodaju. Pa i državu, pošto znamo na šta se troši prihod od "državne lutrije". Ali ne treba da važi kad organizuje gromoglasno "Uzmi račun i pobedi!".

 

U redu je i za pohvalu, nastojanje da se i ovako afirmiše izdavanje fiskalnih računa, pa i neko iznenada "usreći". Ali od države, otkako je sveta i veka, traži se da radi na usrećivanju što većeg broja ljudi. Zna se i kako, danas: stvaranjem uslova da što veći broj može prvo zarađivati, a zatim dovoljno zarađivati. I time sam raditi na svom usrećivanju!

 

Uostalom, koga ili šta, "Pobedi!"? Podrazumeva se, ali se ne kaže, nije zgodno: nemaštinu, ili nedovoljnu "imaštinu". Nažalost, takvih ne može mnogo biti... Pobediće i vera u sreću, sudbinu, čak i kocku, što nije ohrabrujuće. U modernom društvu ne igra se na njih, tako da su na spisku pobeđenih rad, znanje, rezultati, kompetencija, reference, vera u sebe...Pa i solidarnost! Ne samo zbog gledanja bližnjih kao rivala koje treba pobediti, "dok jednom ne smrkne, drugom ne svane!", nego pojačavanja i te kako prisutne atomizacije društva koja je proizvela individualne i čisto psihičke akcije, umesto kolektivnih i političkih.

 

Negovanja individualnog "snalaženja", umesto institucionalnih rešenja za sve, pogrešnog individualizma! Verovanja da je bolje koristiti strategiju saglasnu vlastitim interesima nego vema skupi i hazardni, kolektivni pokret ili akciju. Značaj velike kolektivne solidarnosti interesa, iščezava u meri u kojoj društvo svojim članovima pruža mogućnost individualnog poboljšavanja životnih odnosa, ali to kod nas nije slučaj!

 

Na kraju ili ukratko: Ko je kriv, "pobeđenima"? Preubedljivoj većini koja je učešćem u ovoj nagradnoj igri, pokušala da se "sredi"? Zna se, "odsustvo sreće", "loša karta", što bi rekli kockari! Oni sami, plus oni koji nisu pokušali, kao "baksuzi". Krivaca i "pobeđenih" je koliko volite, ali među njima nema traga od onog pravog...