03.04.2018, 09:43

Srećan vam put, u "Nekada"

Posle pokušaja da se problem nedovoljnog nataliteta rešava i popularisanjem odgovarajućih slogana, od Predsednika čusmo da će se i država uključiti finansijskim sredstvima. Taksativno, toliko za svako novorođenče, i svaku od jedne do deset godina. Kao jedan od koraka, za svaku je pohvalu. Ne zbog "Bolje išta, nego ništa!", nego što je svako novo odvajanje para, ozbiljna mera. Tako da je realno očekivati još neke...

 

Nedopustivo "skupo detinjstvo" planirane mere čini duboko opravdanim, ali veliki problem, ovim i dosadašnjim merama nedotaknut, jeste ono "posle!". Tih deset godina, i mnogo još! Da li će sadašnjim i budućim bebama "strani investitori" i "dualno obrazovanje", posle odrastanja i školovanja, obezbediti ikakvo a pogotovu adekvatno zaposlenje? Osamostaljenje, zasnivanje porodice, istinsku odraslost? Normalno, u Srbiji... Ne zaboravimo da paralelno sa brigom za povećanje nataliteta, prisustvujemo opštoj brizi za "očuvanje srpstva", svakako u Srbiji. Zapravo  pre i više, i kad je reč o Predsedniku!

 

Ali tu je vrlo ozbiljno i mučno pitanje, koje ostaje i kad bi se finansijski podsticaji povećali i produžili. Apsolutno van vidokruga svih koji  zahtevaju češće rađanje, videći "državu" i "naciju" kao cilj a roditelje kao sredstva. Utoliko više takvo, što ga ne vide samo "dokoni etičari", davno ga je video "običan narod". Postavlja se u ime dela nerođenih, od strane onih koji nerođene ne vide samo kao "građane" i "vojnike" potrebne državi. Odnosno "Srpkinje" koje treba da se rode, kako bi rađale! (Ne treba da čudi ovo "u ime nerođenih". Kontracepcija i abortus, obično se osuđuju u ime "prava nerođenih da se rode"). Samo pitanje je: Imaju li odrasli prava da rađaju decu, za koju nisu sigurni da će biti srećna? Štaviše, za koju dosta osnovano, mogu biti sigurni da neće biti srećna? Po našoj "narodnoj" verziji: ako ne veruju da im mogu "priuštiti", kao njima njihovi roditelji? A tek da im ne mogu ostaviti, ono što je ostavljeno njima? Nego status "građanina", "vojnika", "inkubatora"?

 

Ovo u dobroj meri relativira pa i obesmišljava, sve "apele", i "mere"! Pogotovu poznate prigovore : "Kako se nekada rađalo više?". Često i naizgled ubedljivo, a neozbiljno iz više razloga. Dovoljan je jedan, to "nekada". "A kako smo kao sirotinja, imali više dece?", takođe je neozbiljno. Rađalo se više, a preživljavalo manje. Treba li podsećati, da nas nikad nije bilo više nego danas? I bez onih koji nisu u Srbiji...   "Kako sirotinja, i danas ima više dece?". Treba li da nam životni standard bude još niži, nego što jeste?