24.04.2018, 09:22

"Glas naroda, glas je boga!". Ako mi odgovara...

Da se takozvanom "omaškom" može mnogo reći i ono što se ne želi, poznato je mnogo pre nego što se Frojd pozabavio njom (i snom). Jedan od razloga zbog kojih se i kaže: "Ispeci, pa reci!", da je ćutanje zlato, da je neko propustio divnu priliku da ćuti... Takav slučaj imali smo baš u prošli utorak! Potpredsednik Narodne skupštine i trenutni predsedavajući, podsetio je narodnu poslanicu da o tome ko će biti poslanik ne odlučuju ona i njena stranka, nego građani na izborima...

 

Na prvi pa i drugi "pogled", sasvim umesno. Banalna, opšte poznata stvar, neverovatno je da ona to ne zna... Ali neće biti tako, na "prvo prisećanje". Nije se radilo o budućim izborima i budućem poslaniku, nego statusu jednog izabranog na prošlim, zbog nečeg što mu se desilo posle izbora. O tome ne odlučuju građani na izborima, nego Odbor za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja Skupštine!

 

I to što se desilo ne podleže ovakvom ili onakvom shvatanju, jer je već shvaćeno na obavezujući način. U pitanju je pravosnažna osuđujuća presuda na deset godina zatvora za ratni zločin, suda koji naša država priznaje! A naš Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa da je jedan od razloga za prestanak mandata pre isteka vremena na koje je poslanik izabran, pravosnažna odluka kojom je poslanik osuđen na kaznu zatvora bezuslovno, u trajanju od najmanje šest meseci... Odbor, rekla je poslanica (u javnosti to su rekli i drugi), treba samo da sprovede zakon i poslanika liši mandata.

 

Ako Odbor to učini, Potpredsednik opet neće biti u pravu: odlučio je on, a ne građani na izborima. Ukoliko to ne učini on a ni Skupština, ništa novo. Poslanik je (ostaje) opet zahvaljujući Odboru, Skupštini, nekom trećem..., ne građanima na izborima. Kako će to uticati na rad i ugled Skupštine, građana i države o čijoj se skupštini radi, druga je stvar... Važnije je nešto treće, zbog koga i kažemo da se radi o Potpredsednikovoj "omaški".

 

Ne treba nam ni "prvo prisećanje" ni "prvi pogled", da bi znali čiji je poslanik dotični potpredsednik, i kako su se građani na izborima izjasnili o njegovoj stranci! Navikao je tako da mu se s razlogom čini, da građani u dogledno vreme neće odlučivati drukčije nego što odgovara njegovoj stranci, ali mu se "omaklo" da ispolji svoje shvatanje građana. Nasleđeno i negovano nužno zlo, ranije čas "radni narod" odnosno "široke narodne mase", čas "sile mraka i bezumlja", danas čas "goloruki narod", a čas "kurčeviti".

 

Dok je demokratija, "ono što se dogovorimo!". Zbog te navike zaboravio je da su davno ozbiljni predstavnici naroda, shvatili slabosti i naroda i njihovih predstavnika. Bez ograničenja ustavom, zakonima, međunarodnim konvencijama..., demokratija bi se izrodila u diktaturu! Čak i većine, građani bi mogli odlučiti "svašta".

 

Davno je rečeno kako bi većina Brazilaca, u svako doba mogla odlučiti da budu pobijeni potomci indijanskih prastanovnika. A svakodnevna  stvarnost, plebiscitarne su diktature. Demokratski izabranih narodnih predstavnika, ali diktatora!