31.05.2018, 11:01

Nije važno što je mali, važno je kako se koristi...

Sa Malim, kao novim ministrom finansija, Vučić nije uradio ništa što već nije radio, i da nije priča kako jeste, ne bi zasluživalo komentar. Ali suprotno tim pričama, opet je povukao dobar potez. Kao političar a ne državnik, što jeste ma koliko se upinjao da to ne bude.

 

Dobar po sebe, i svoje! Nimalo malobrojne, pošto u njih treba uključiti ne samo "članove" nego najveći deo navodno njegovih vernih birača. (Verni svakom jakom, bili bi verni i nekom drugom. Ali takvog nema na vidiku). Tako da se nije inatio, kako priča nemoćna opozicija, nego ubio nekoliko krupnih muva...

 

Svoje, one malobrojne iz okruženja, ponovo je ubedio u za njih dragoceno: ne ostavlja ih na cedilu! Ma koliko opozicija na njih vrištala, oni pravili brljotine, pa i on sam izričito tvrdio da neće ostati tamo gde su... Zauzvrat, njima ostaje apsolutna poslušnost i vernost. "Ko zna šta bi bili bez njega"? Uključuje posebno neprijatno: možda bi bili pred sudom?

 

Nije za zanemarivanje ni ono za još malobrojnije, u Vladi: nikakve samostalnosti ni individualnosti, kakvi ministri, kakvi bakrači? A i Ana je, mada bez svoje krivice, postala mnogo poznatom... Možda nisu u pravu oni koji Malog vide kao pravog premijera samo u senci, ali kao "novi čovek" na odgovarajućem mestu i sa odgovarajućim pedigreom (a osobito uprkos nečem u njemu), nije samo "još jedan član Kabineta".

 

One druge, aktuelno i potencijalno svoje, ljubitelje "čvrste ruke", a ne "institucija", ponovo je ubedio u čijim su rukama nož i pogača, ko je "gazda". Ko "Može, kako mu se hoće!". Da ga u tome niko i ništa ne može sprečiti, čak ni on sam, odnosno data reč. Zaoštreno do maksimuma i sa podsećanjem na davno vreme: da bi kao Kaligula, i svog omiljenog konja mogao učiniti senatorom. Samo da hoće, i da Srbija ima senat... A da toliko dugo i mnogo obećava, da je vreme i da nešto od obećanog ispuni!

 

One treće, koji nisu "njegovi", jednostavno je "urnisao". Pokazao je onima drugim (ovima nema potrebe), da ih "ne šljivi". Mogu i treba da mu pljunu pod prozor, svisnu od muke! A ako neće, neka još više galame protiv njega. I daju njegovima za pravo kad ističu da ništa drugo i ne rade, i nemaju šta da rade. A pošto to ne govore zarad sebe i ne ostaje unutar njihovih redova, nije važno ni kako odjekuje u njihovim redovima. Važno je da odjekuje kako treba i kako se želi, u redovima pomenutih drugih...