13.06.2018, 11:20

Neka svako radi svoje: Pas da laje, a karavan da prolazi!

Česta su zgražavanja nad postupcima nekih političara, obično skupa sa traženjem da budu sudski procesuirani a njihove stranke zabranjene. Obično nailaze na pažnju i simpatije, kao hrabri i odgovorni činovi. I jedno i drugo je tačno, i promašeno!

 

Pogledajmo političku težinu tih političara i njihovih stranaka: uglavnom mala, ili baš mala! Šta mogu u skupštinama, ako su uopšte u njima? Uglavnom, ništa. Izvan nje, na ulicama? Takođe ništa, malinari su ozbiljniji... Otkad je sveta i veka, ko se politikom bavi nastoji da bar utiče na vlast. Ako nije državnik (a uglavnom i nije), u svoju i korist svojih! Ali neki takođe politički marginalni, ne praktikuju takve postupke? Finoća, "kućno vaspitanje", demokratičnost? Verovatno, može i svakako, ali sudeći po svemu što čitamo i slušamo, ne žive samo od politike. Imaju nekakav "biznis!". A ovi, ukoliko ne bi imali poslanički ili bar odbornički mandat, odgovarajuće veze i vezice, pre toga izvesno članstvo..., od čega bi živeli?

 

"Ali oni svašta traže!"!. Pa šta? Samo u Svetom pismu stoji: "Ko kuca, otvoriće mu se!". Naravno da bi mogli da traže nešto umesnije, ali su u godinama a "seksualno uznemiravanje" je i inkrimisano... "Kako imaju obraza, da to traže"? A ko kaže da ga imaju? Šta ako ga i imaju, zato da ih neko udari po jednom, kako bi mogli da opauče po oba? Na delu je i nerado pominjana osobina, demokratije i liberalizma. Pošto su svi jednaki, svi imaju i pravo da govore! I da govoreći o drugom, više govore o sebi... "Nema slobode, za neprijatelje slobode"? Lepo, ali šta kad se "neprijateljem slobode" proglašava svoj neprijatelj? Neko ko mu se ne sviđa?

 

Zabraniti je lako, pogotovu je lako tražiti zabranu! Ali je zabranu teško sprovesti, često je i kontraproduktivna. Zakon zato ne dozvoljava zabranjivanje mimo izričito nabrojanih slučajeva, nikako što to neko traži. I sa traženjem zabrane, bilo čega, ne treba se igrati! Zgroženost nečijim postupcima, zabrinutost zbog toga "kuda to vodi", mogu se ispoljiti i na drugi način. Pristojan svet, usto, bez valjanog razloga i ne sumnja da je svako pristojan tim i tim zgrožen, zbog toga i toga zabrinut... Skretati pažnju drugima da su neki postupci za zgražavanje i osudu, potcenjivanje je drugih! Toliko slepi kod očiju, valjda nisu...

 

Odgovarajuće političare treba ignorisati, tako da njihove reči i zahtevi ostaju unutar uskog kruga njima sličnih. Kojih će uvek biti, i kojima trebaju! Ne zgražava se nad bilo čim, niti se traži zabrana bezopasnog... Da nije publiciteta koji im javni radnici obezbeđuju nenamerno a medijski radnici namerno, retko ko bi i znao za njih. A vlast dobro radi, upravo što im ništa ne radi! Neka to čini i zato što joj koriste, nema veze. Održava ih sa ustima tik iznad vode, ali ne da isplivaju i koriste vlast! Pa ni nas, građane...

 

Nažalost, ono što "treba", obično nije. Šta bi radili ili od čega bi živeli, mediji koji žive od "senzacija", "skandala", "nedopustivog"? Tako da mole Boga da ih bude, a pošto on ima pametnijeg posla, moraju da ih prave kad ih nema. Ignorisanje odgovarajućih političara od strane medija, otuda je malo verovatno. Moramo živeti sa njima, ali im bar ne ići na ruku. Glasnim osuđivanjem i traženjem zabrane, koji su im neuporedivo draži od tišine.