09.07.2018, 12:40

Još jedno rešeto za mečku, u najboljem slučaju! A u najgorem?

Pošto se mora pokazati da se nešto radi, kod nas se često radi ono što treba da radi neko drugi. A baš zato, lepo se i vidi! Zato je ministar za tehnološki razvoj i inovacije ovih dana Predsedniku predložio osnivanje Odbora za borbu protiv lažnih vesti, što je iz pomenutog razloga i pominjanja Predsednika, prilično odjeknulo. (Više nego da je predložio komisiju, za koju se odavno kaže kako se formira za rešavanje onog što se ne želi rešiti). A onda, u očekivanju nečije sledeće "inovacije", po mogućstvu bombastije, tišina. Ispravno, pod uslovom da ovo ostane predlog. Pošto to nije sigurno, malo razmišljanja!

 

Prvi korak budućeg Odbora, ako zaista želi da bude to što naziv sugeriše, bilo bi određivanje značenja "lažne vesti". Za širu javnost, posle teorijskog i logičkog, bilo bi neophodno i: "Na primer". Po mogućstvu iz bliže prošlosti (kako bi bila poznata). Posle toga dolazi određenje vrste lažnih vesti ili oblasti iz kojih su, i njihovog "dometa". Što znači i na račun čega, kao i na račun koga. (Nije isto!). Na kraju ili pri kraju, upravo zbog prethodnog, zašto "borba" i kakva borba?

 

Demantovanje, plasiranje prave vesti, ili još nešto? Ali šta sa činjenicom da je specijalizovani Istinomer utvrdio da oko 90 posto Vučićevih izjava i obećanja, nije bilo istinito? (Svako ko "ne voli Vučića", zna za nekoliko). Šta sa "medijima", koje ni sud nije u stanju da natera da objave demanti neistine? Šta sa sudovima koji to i ne pokušavaju, počev sa Ustavnim sudom koji se proglasio "nenadležnim" za ocenu jednog zakona? (O smanjivanju penzija i plata u javnom sektoru).

 

Važnije je, ipak, drugo. Kakva su iskustva sa komisijama i odborima, čak i zakonima? (Recimo, o suzbijanju nasilja oko sporta). Loša, loša, tako da prvi deo naslova nije slučajan! Šta što posle demantija lažne vesti, ostaje ono: "Ima tu nešto!". Šteta koju pretrpi pogođen lažnom vešću, čak i posle sudske satisfakcije, često je veća od one koju trpi onaj ko je lansirao... A četvrta stvar, još važnija: šta sa poluinformacijama i tendencioznim informacijama? Lažne nisu, ali su baš zato trajnije i uticajnije.

 

Primera je bezbroj, pomenimo dva. Vučić je u Solunu na sastanku sa tri premijera. Potpuna informacija rekla bi i zašto je tu on kao četvrti, i predsednik a ne premijer (ka)! Dačić je trijumfalno mahao nekim papirom tvrdeći da je dokument koji svedoči kako je neka država povukla priznanje "lažne republike", a posle vikenda reći će koja je. I ništa!

 

A možda bi najbolje bilo (uz pretpostavku da rečeno na račun odbora i komisija ne važi), formirati odbor za borbu protiv zaglupljivanja, jačanjem navike da je važno ko je i gde rekao? Bez dokaza ili sa dokazima, i sa kakvim dokazima? Primera radi, "skandalozno" je sprečavanje Vulina da na Vidovdan činodejstvuje na Gazi Mestanu. Razmislimo: čovek nije bilo ko, ni ombudsman ni poverenik za rodnu ravnopravnost, čelnik komisije za kukanje i moljakanje..., nego ministar vojni! I to najsnažnije vojske na Balkanu, države koja otvoreno želi da u svoj sastav uključi (vrati) teritoriju koja ga "sprečava" da u nju dođe, tvrdeći za sebe (uz saglasnost stotinak država) da je samostalna država... Ili bi ovaj, planirani, kad bi stvarno radio to što mu ime nagoveštava, bio i odbor upravo za to?

 

Da se vratimo na početak. Ministar za inovacije, nije ponudio nikakvu inovaciju. Ili je inovirao jedan čuveni član nekadašnjeg Krivičnog zakona, koji je inkriminisao "neistinito i zlonamerno".