24.07.2018, 12:03

Niko nije kriv što mu tata nije "Neko", a što da bude kriv ako jeste?

Često puta se nešto traži, predlaže, zamera..., za određeni pojedinačni slučaj. S pravom! Ali bez uzimanja u obzir drugih, istovrsnih ili bar sličnih, koji se čak žele izbeći. Ili se ne misli na nenameravane posledice, nameravanog... Tako je sa najnovijim zahtevima da se uvede novo krivično delo: kršenje pretpostavke nevinosti od strane novinara, političara, bilo koga..., za onog kome se sudi. I kad se samo pita zašto  suđenje traje mimo svih razumnih rokova, tako da "ima izgleda" kako će "zastarelost" biti valjana zamena za oslobađajuću presudu...

 

Neizbežnu i opravdanu raspravu o ovom pitanju ostavljamo drugima, uostalom, već se zahuktava. Zanima nas drugi slučaj, vrlo sličan ovom, bez naznaka da izaziva pažnju. To je "uredno" sumnjičenje svakog zapošljavanja ćerke ili sina, pa i bližeg ili daljeg rođaka u javnom preduzeću ili ustanovi, gde je na rukovodećem mestu roditelj ili rođak. (Najnoviji slučaj kćeri lekara i direktora Slankamenca, pre toga kćerke državnog sekretara Ivice Tončeva, primljene u "njegovo" ministarstvo).

 

Nema spora da je, u principu, moguće prisustvo "nepotizma", ranijeg "VIP-a". Ali je uvek, pre provere na činjenicama, nalaza i provere samog nalaza, podjednako moguće i njegovo odsustvo! Vrativši se na polazno: zašto i ovde ne važi pretpostavka nevinosti? Ne samo direktora koji je i otac primljenog kandidata, nego i tog kandidata? Pogotovu, njega? Neće li on, i ako bude primljen u firmu koja nije "tatina", biti sumnjičen da je primljen zahvaljujući "vezi protekciji"?

 

Ne moramo stavljati prst na čelo da vidimo gde ovo vodi! Kako do "vladavine institucija", ako u principu verujemo onom: "Znam ja, njega i njih!". A ne diplomama renomiranih univerziteta? (Opet radi poštovanja pretpostavke nevinosti: moramo verovati i diplomama nerenomiranih. Dok se ne dokaže, na institucionalno propisan način, da ne treba!). Odgovarajućim proverama i testiranjima, komisijama? Što je najvažnije: gde da se zapošljavaju i osamostaljuju, sebe ostvaruju i društvu daju, deca "uspelih", "poznatih"? (Direktori i "rukovodioci" samo su deo takvih). U inostranstvu? A i tada bi se pričalo slično! Zna se kako, zahvaljujući tatinim vezama, ostvarenim zahvaljujući funkciji... Ili da se uopšte ne zapošljavaju, da žive i pošto zasnuju porodicu, od tatinih primanja? Ne bi li on, tek tada, morao "da grabi"? Uzgred, osuđivan je i što je plaćen koliko je plaćen, bez obzira na to ako je uspešan. A traže se uspešni, "menadžeri" a ne "partijski kadrovi".

 

Na delu je poseban slučaj, stalno raspravljane i s pravom osuđivane diskriminacije! (Koja se takođe neopravdano sužava na par njih). U odnosu na kandidate čiji roditelj nije "čelni" u toj ili drugoj firmi, i koji bi zato u startu bili favorizovani. Ali i u odnosu na mlade čiji su roditelji "preduzetnici", i koji im, najnormalnije, ostavljaju kapital. Mnogo više od roditelja koji mladima "omogućuju" (ako se dokaže da je tako!), zapošljavanje u statusu pripravnika. Nasleđivanje roditeljeve pozicije i te kako je "na dugom štapu", zbog mandata koji ga ograničava i mogućih "kadrovskih tumbanja". Između partija, pa i u samoj njegovoj partiji.