06.08.2018, 09:07

Šta da radi pravda, dok štrajkuju "sluge pravde"?

Šteta je nenadoknadiva, kada čovek umre nasilnom smrću! Obavezujuće je očekivanje svih "normalnih" da ubica bude što brže uhvaćen i procesuiran, tako da nema potrebe da se to traži. Tako je uvek, pa i sada kada je nastradao poznati advokat Dragoslav Ognjanović. Ko je bio i šta je radio, nije važno. (Da ovo nije vreme ravnodušnosti, zgražavali bi se nad onim što mu se spočitava. Zamislite, advokat koji zastupa osumnjičene pred sudovima u zemlji i inostranstvu!). Uz dužno (normalno!) žaljenje i saučestvovanje u bolu njegovih, ipak nekoliko neprijatnih stvari. Vezanih za najavljeni sedmodnevni štrajk njegovih kolega.

 

Advokati nisu jedno od bezbroj zanimanja, nego jedna od prilično malobrojnih profesija. (Intelektualno zanimanje, staro, ugledno, autonomno u pitanjima koja se tiču njega, sa vlastitim organima i kontrolom...). I odlično znaju ne samo da je "ruka pravde" spora, nego znaju da je i sami usporavaju. Nekada im je to i "u opisu posla". A sada smesta traže od organa gonjenja, da što brže otkriju ubicu i eventualnog naručioca ili pomagača! Priličan je to neukus, koliko je njih imalo prilike da učestvuju u procesu za ubistvo, a ako nije da li je siguran da neće imati prilike?

 

Svaki ubijeni pripadao je nekom zanimanju ili struci, neki i profesiji. Da li su njegove kolege stupale u štrajk, i trebali ih smatrati nesolidarnim zato što nisu? Ali je i sumnja i pritisak, na organe. Pogotovu, uz štrajk! Nešto se ne sećamo da je sa njihove strane bilo takvog traženja, a ubistva im nisu nešto nepoznato. Naprotiv. Znaju i šta je presedan i da ovim čine presedan! Treba li da "prekinu rad" i drugi, kad im neki kriminalac napadne ili čak ubije kolegu? Pomenimo najugroženije: policajce, pa zamislimo njihov "prekid!". Ili tužilaca i sudija, jer advokati kažu da je napad na njih isto što i napad na tužioce i sudije?

 

Ovo nije dovođenje u pitanje prava advokata da se zalažu za svoje članstvo, ako nađu za shodno, i štrajkom. (Svojevremeno, pisac ovih redova je jasno i glasno podržao takav). U pitanju je samo njihovo prelaženje preko ne baš tanke i teško vidljive crte, posle koje prestaju dobri maniri. Prestaje i normalna solidarnost sa kolegom, pre toga sa svakim živim čovekom, i počinje izvesna nadmenost. Traženje zaštite od države za sebe a ne za svakoga, pridavanje je prava i važnosti sebi, koji se ne pridaju drugima. Da se osvrnemo i na "pravdu", koju pominju i koja je takođe napadnuta. Služiti pravdi i tražiti zbog toga neku privilegiju, nikako ne ide zajedno!