19.08.2018, 07:24

"Mi, Valjevci". Koji, šta, kako?

Lokalpatriotizam nije uvek i provincijalizam, nego normalan izraz interesa (ne mora baš "ljubavi", to je nešto više), za svoju sredinu. Da li je čovek u njoj slučajno (tu se našao možda zbog blizine porodilišta, došao po konkursu i ostao, negde se živeti mora..) ili nužno, nije od presudnog značaja. Živi u njoj, ona mu nešto omogućuje ili pruža, nešto joj zato i duguje! Ali šta, koliko, kako, a osobito na teret čega?

 

Trebalo bi da je izvan spora, da je prošlo vreme "valjevskih podvala". (Kao i "šabačkih čivija"). Prošlo je i vreme "kontri", ovde nerado pominjanog: "Bežte slepci, idu Valjevci! Dinar daju, deset uzimaju!". Doduše, nije davno bio neuspešan pokušaj njihovog vaskrsavanja. Nimalo neobičnih, setimo se da svako malo naseljenije mesto ima svoje "večeri", "dane", "...jade". (Uključujući pranjanske "mudijade"). Šta ih zamenjuje, prošlim ili smisliti novo? (Ako nismo zadovoljni sadašnjim). Ali nije prošlo neodređeno, "Mi, Valjevci!". Ni podela na "rođene Valjevce" (lokalna aristokratija ili urođenici?), obične ili doseljene Valjevce, i "ostale".

 

Ne valja to što sa poželjnim slabljenjem nekih ranijih podela, jača jedna nova! (Prisutna je i drugde). Po partijskoj i koaliciono-partijskoj liniji, opet "mi" i "oni". Sa svim što prati takvu podelu, recimo nekadašnjim Inter eclesiam nula salus! (Među crkvama, ni pozdrava!). Nekadašnjim, ali tu napuštenim... Na štetu toliko obostrano slavljenog i hvaljenog, voljenog Valjeva! I uprkos kontra-primerima, iz "belog sveta".

 

Da navedemo jedan, malo stariji ali baš krupan. Izgledalo je da će propasti "okrugli sto" ili "društveni dogovor" svih faktora Poljske (uključujući moćnu Komunističku partiju, isti takav sindikat Solidarnost, ali i itekako moćnu katoličku crkvu), i da će krv liti potocima! Normalno, da će "komšije" iskoristiti priliku, i po treći ili četvrti put podeliti Poljsku... Predsedavajući, tvrdi komunista, general i predsednik Republike Jaruzelski, usijanim glavama koje su jedna drugoj dobacivale kako "nemaju ništa zajedničko", skrenuo je pažnju da ipak imaju. To što su Poljaci! Glave su se ohladile, nekakav dogovor je postignut, politički režim radikalno se promenio, general je mirno krckao svoju penziju do kraja...

 

Može li neko da zamisli našu lokalnu vlast i opoziciju, za nekim "okruglim stolom"? A pre toga, zar zaista nema ničeg što im je zajedničko, budući da su i jedni i drugi, "mi, Valjevci"?