22.08.2018, 11:53

Ako je sve tako "prosto", kakva je vrednost onog ko ga poznaje?

Dokle ćemo "gutati i variti" očigledne jednostranosti, jer opravdavaju našu zainteresovanost? Ili opravdavaju naš propust? Jesu u našu korist, često formalno, jer se nikad i ne precizira šta znači to obavezno, "naše". A neformalno su u korist dobrovoljnog i neovlašćenog zastupnika i branioca "našeg", ko pritom gromoglasno ističe jednu stranu složenog. Mada se "iz aviona" vidi ta jednostranost!

 

Sto i ko zna koji put, na primer, slušamo vrisku što kosovski organi nisu otkrili nalogodavce i ubice Olivera Ivanovića. Kao da naši još uvek nisu otkrili takve, u slučaju Dade Vujasinović, i niza drugih? Ili "političku pozadinu" ubistva nikog sitnijeg, do jednog premijera?

 

Jednostranost, samo na drugim područjima, još je mnogo šta. Prava panika oko smanjenog nataliteta, na primer, prikriva poznatu i lako vidljivu stvar! Tako je u čitavom, ne samo "razvijenom" nego iole "modernom svetu". Još su u nekadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj (!), demografi izračunali kada će umreti poslednji etnički Nemac... U Hrvatskoj, zabrinutost i polemika oko "demografske katastrofe", izraženiji su nego kod nas. S tim što se mnogo više pažnje poklanja odseljavanju. Mada je ono, zbog članstva u Evropskoj zajednici, sa manje posledica po Hrvatsku. Pretežno je seljakanje unutar svojevrsne pa i svoje super-države (Evropske zajednice), a ne definitivni odlazak u sasvim drugu...

 

Jednostrano je gledanje kako je bilo u prošlosti, i proklamovanje da tako treba da bude danas i sutra. Tako je i manje-više sve, na račun "Kosova". Bilo je srpsko, i to je dovoljan razlog da takvo bude i dalje! Kao da se u međuvremenu ništa nije događalo, uključujući i Veliku seobu. Posle koje je usledio mali povratak tek iza balkanskih ratova, i bez povratka patrijarha koji je bio na čelu Velike seobe... Ispada da tamo osim Srba i njihovih potreba, posebno davno nastalih manastira i crkava, nema Albanaca i njihovih potreba. Ili da su tu, samo da Srbima obezbeđuju njihove potrebe. "Šta nam rade!", baš zbog našeg interesovanja za prošlost, trebalo bi da obuhvati i: "Šta smo im radili!". Pre toga ono što obzirni uzaludno ističu: ekonomske i svojinske momente, ljudima na Zapadu neuporedivo bliže i važnije od naših (i bilo čijih), "spomenika i svetinja".

 

Nada da će "beli svet" odnosno oni u njemu koji nam nešto znače (od kojih bar donekle zavisimo), videti i čuti samo ono što mi ističemo, ravna je nadi u dobitak na lotou. "Zli jezici" rekli bi: ostvarenju stalno ponavljanih obećanja, zna se koga...