11.09.2018, 10:57

Brigo moja, pređi na drugoga...

Jedna od retkih konstanti u lokalnoj politici, izgleda da je skoro svuda  briga za "dobar odnos sa Beogradom". Posebno je izražena pred izbore i u vreme izbora, i sastavni je ako ne i ključni deo, kampanje. Setimo se Mionice, gde odgovarajući "vizuelni materijal" visi i danas... Zbog nje deo birača "u lokalu" i ne glasa za svoje mesto i svoju stranku već za taj odnos, odnosno lokalnu filijalu stranke čija je Vlada... A sam odnos, voljno i nevoljno, vidi se kao maksimalna lojalnost i nekritičnost prema njihovoj politici. Uopšte, pa i prema dotičnoj lokalnoj sredini. Eventualna nebriga ili nedovoljna briga za tu sredinu, objašnjava se lošim odnosom sredine...

 

A da li je uopšte opravdana, ta i tolika briga? Pogledajmo mesta gde nije tako, pre svega po mnogo čemu bliski Šabac. Odsustvo Vladine brige za Šabac, vidi se „golim okom“. Kao i briga koja bi bila komična, da nije primesa tragičnog! U vreme velike poplave, načelnik generalštaba imenovan je šefom odbrane neugroženog Šapca, a ne više nego ugroženog Obrenovca. Koji je za razliku od Šapca, imao lokalnu vlast „u ljubavi“ sa Vladom, tako da mu nije trebalo nametnuti svojevrsnog tutora... Ali se vidi (ako se ne žmuri zbog hroničnog lokalizma), da Šabac zbog toga ne propada. Čak i ne stagnira, naprotiv!

 

Obavešteniji se mogu pomoći primerima iz drugih sličnih država, recimo Hrvatske. Sisak, Rijeka, Koprivnica, Čakovec, Supetar, Nova Gradiška, Trogir, Ogulin, Ploče, Umag.., imaju vlast stranaka i grupa građana koje su opozicija Vladi. A negde i opozicija vlastitoj stranačkoj centrali, i to po drugi ili još dalji put... Znači da se može bez tog „dobrog odnosa“, ali nikako bez dobrog odnosa lokalne vlasti prema svom lokusu. I dobrog (obaveštenog i kritičkog) odnosa građana, prema lokalnoj vlasti!

           

Ovo nije u prilog opoziciji, ako bi lokalni izbori bili pre ili posle državnih a da je u državi i dalje sadašnja vlast. Napis je načelne prirode, tiče se uvek prisutnog odnosa centar-lokal i stalno proklamovane a slabo praktikovane decentralizacije i demetropolizacije.

 

A na pitanje zašto tolika „briga“, nije teško odgovoriti. Radi se o nedostatku same spremnosti na rad a ne samo inicijative, elana..., pa i odgovornosti za učinjeno, neučinjeno, i pogrešno učinjeno. Radi se o brizi za sebe a ne za Valjevo i državu, prebacivanju lopte (aktivnosti i odgovornosti), „na Beograd“.

 

I nikako samo sada, ili od strane sadašnje lokalne vlasti. Isto ili vrlo slično, važi i za sadašnju ili raniju lokalnu opoziciju.