24.09.2018, 09:03

Narodom se često služi, i kad mu se gromoglasno služi...

U polemici između ministra kulture i vlasnika Pinka, po ko zna koji put je rečeno kako nešto (ovog puta rijaliti), "narod traži!". Zato nije "mnogo", ako se "već" (tek!) drugi put, osvrnemo na ovo "uvažavanje" naroda...Spora nema da mnogi ljudi nešto zaista žele i traže, i da spadaju u "narod". Ali "narod", nisu! I nesporno, tu prestaje. Za vlasnika Pinka i mnoge druge, nesporno je da "narod" jesu! Razume se da ni ministrovi "nepsovači", nisu "narod". Oba puta radi se o delu naroda, čak i ako ih uzmemo zajedno!

 

Razmišljajmo pa se opredeljujmo, umesto obrnuto! Koliko ljudi treba da bude na neki način okupljeno oko nečeg ili nekog, da bi se moglo govoriti o "narodu"? Pa i o njihovom "traženju"? U šta spadaju ljudi koji to ne traže? Da li nekada i kakvi, opet na neki način okupljeni tako da čine  celinu (makar statističku), ne spadaju u "narod"? Ko o tome odlučuje?

 

Setimo se onog što Vučić neće pomenuti, podsećajući na Miloševića: vrlo brojni i sa mnogo i internacionalno zvučnih imena, samo su "sile mraka i bezumlja". A drugi put, manje brojni i bez takvih imena, "široke narodne mase!". Da li narod zaista traži ili je nagovoren, nateran..., da traži? Traži li to jer mu baš to treba ili mu je surogat, tužno "daj šta daš"? Traži li on ili neko u njegovo ime, i s kakvim pravom? Samo na referendumu, narod kaže šta želi. U ostalim slučajevima u njegovo ime, a iz svojih pobuda koristeći slobodu govora, govori svako. A zna se ko govori legitimno, "narodni predstavnici", odnosno njihova većina. Jeste to daleko od besprekornog, ali lepo reče Čerčil: "Demokratija je najgori oblik političkog uređenja". Ako zanemarimo ostale... Sve je to važnije od toga hoćemo li se opredeliti za ministra (ne bi to bilo i za Vladu, ostavila ga je na cedilu), ili za vlasnika Pinka. Baviti se pitanjem kada je i ko "uvezao" rijaliti, da li je tadašnji kao sadašnji... Pa i od najnovijeg i nimalo nevažnog: poturanja ministru da je tražio nigde praktikovano: zabranu rijalitija!

 

Međutim, sve ovo skriva nešto drugo. Šta s tim, i ako nije sporno ništa od prethodnog, ako se nešto zaista traži, i traži zaista narod? Je li to dovoljno da mu se da, čak smesta? Kako je vlast reagovala kad je mnogo pojedinaca i ne bilo kakvih, tražilo poštovanje izborne volje naroda? Kako reaguje sada kad nešto traži pokrupan deo naroda, usto organizovan, celina..., sindikat? Spadaju li u narod i štrajkači, "obični" i oni glađu, tražeći neisplaćene zarade?