18.10.2018, 07:03

Da li i "vreme", može podneti ostavku?

Personalizacija vlasti delom je posledica drugih personalizacija, a zatim im duva u jedra! Normalno, lakše je videti pa i hvaliti ili napadati persone od krvi i mesa, pogotovu ako su po nečem upadljive ili bar prepoznatljive, nego bezlične institucije. A tek maglovitu ideologiju, moral, duh vremena, tranziciju..., i kad im prethode ili im idu na ruku! Iz istog razloga, verovatniji je i željeni odjek pohvala ili napada.

 

Tako je i sa skorašnjom aferom oko maturske ekskurzije gimnazijalaca iz Arilja, u Veneciju... Afera "objektivno" jeste, bez obzira na uobičajeni poslovni senzacionalizam medija, i takođe uobičajenu "zabrinutost" besposlenih. Zbog nekoliko neugodnih stvari koje su vidljive na prvi pogled, i ostatka "ledenog brega". Nije ga teško videti, ako se hoće. Ali se neće, ne tiče se persona takođe vidljivih na prvi pogled. Pa ni pojava koje se ne tiču nekoliko persona.

 

Sve se svelo na direktora gimnazije koji je na ekskurziju, neuobičajeno, pozvao i predsednika opštine. Naravno i predsednika koji je, uobičajeno, poveo suprugu. (Da supica bude ukusnija, mediji su je "začinili" za aferu savršeno beznačajnim: ona mu je druga). Kvar autobusa i njegovo guranje od strane maturanata, pominju se da priča bude kompletnija. U istoj ravni ili istog ranga, skandalozno za još nenavikle na "ovo vreme" i njegovu "ravnodušnost", čak i "banalnost zla": jedan maturant, inače odličan učenik, na ekskurziju nije pošao. (Novi "začin": najbolji, vukovac, mada će to biti ako bude, tek na kraju godine). Iz prozaičnog razloga: nije mogao da je plati... Afera se završava time što je direktor, još u Veneciji, podneo neopozivu ostavku. A predsednik je, normalno, pokazao spremnost da plati za sebe i suprugu. Podrazumeva se da će snositi maglovitu političku odgovornost. Možda i još maglovitiju, zajedno sa direktorom, moralnu.

 

A šta je neobično u ponašanju jednog današnjeg predsednika opštine, koji koristi službeni položaj u neslužbene svrhe? Pa i direktora jedne današnje gimnazije, svakako veoma zavisnog od predsednika? Obojica su ljudi i junaci ovog vremena. Takođe nije neobično ali je mnogo važnije, nekomentarisano ponašanje maturanata. Prihvatili su da idu na ekskurziju, bez svog druga... Ali kao učenici jesu izloženi humanizmu i idealima iz odgovarajućih školskih programa, a i te kako i realizmu vremena! Odavno se pisalo kako nema "prepisivanja", kako razredni maltene mole učenike da jedni drugima "šapuću" kad dođe inspektor.

 

Trka za "bodovima" koji omogućuju "plasman u viši rang" (upis), učinili su svoje... Da li odbačenom i osuđenom vremenu pripada i briga za bliske, čak i kod mladih, i solidarnost? Ovde maturska ekskurzija kao svojevrsna svetinja, za koju se "živelo" četiri godine? Na koju idu svi bez obzira na to kakvi su učenici, a za one koji nemaju novca isti obezbeđuje škola. Koju oličava, zna se ko, direktor! (Uzgred, i sada prevoznik "časti" nekim besplatnim mestom za nekog iz škole, ne iz Opštine. Ostaje samo trošak za prenoćište, i ulaznice). Ako škola ne može sama, tu su fizička i pravna lica oko nje. Uključujući medije, i ako treba zna se još koga, predsednika opštine. A sve što je potrebno inicira i sprovodi, takođe se zna ko, razredni starešina. Maturantovo odeljenje odnosno razred, se podrazumeva!

 

Sudeći po onom što nam ovaj slučaj i izveštavanje o njemu sugerišu, izgleda da pripada. Važni su direktor i predsednik opštine, kakvi učenici i njihov razredni! Pa i Sveti Ahilije čije ime nosi škola, što nagoni na dodatna turobna razmišljanja... Računajmo s tim i ako se s tim ne mirimo, i radimo nešto korisnije od verbalne "brige" i "osude".