06.11.2018, 10:07

Svi ne mogu a i ne moraju, "u Beograd"

Ponašanje lokalnih političara u lokalnoj politici i odnos prema "centrali", objašnjava slabe rezultate njihovih stranaka. I na lokalnim i na parlamentarnim izborima! Usta su im puna lojalnosti, bezrezervne odanosti, spremnosti, isticanja onog u šta niko ne sumnja... Normalno i spremnosti na odlaženje u centralu na sastanke, glasanje o tome ko će biti na čelu i pri čelu.

 

Organizovanje dočeka ljudi iz centrale se podrazumeva, mobilisanje pristalica i simpatizera za prisustvo njihovim javnim nastupima, obaveštavanje lokalnih medija da iste "pokriju". Sve se to intenzivira u vreme izbora, ali nije valjana priprema za izbore kao vrhunac političkog života.

 

Nastala radi određenih, dosta poznatih interesa članstva i rukovodstva, svaka organizacija brzo stiče još jedan snažan interes. To je vlastiti opstanak, a njeno rukovodstvo i sopstveni opstanak! Tek potom, jačanje izgleda za ostvarivanje prvog interesa... Tako je u svakoj organizaciji, pa i političkoj. I pogotovu u njoj pošto nije ograničena na jedno mesto, tako da pored centralnog ima niz lokalnih rukovodstava. U liderskim partijama kakve su skoro sve naše, "naklonost" centralnog je presudna za dolazak i opstanak lokalnih. A i centralnom odnosno lideru, naklonost lokalnih lidera na izborima u stranci, važnija je od uspeha na parlamentarnim pa i lokalnim izborima u njihovim mestima...

 

"Politički rad u lokalu", sveden je na organizovanje dolaska lidera ili nekog "iz vrha", mitinga ili "razgovora sa građanima", mnogo je pametna stvar! Lakši je od vlastitog razgovora sa građanima (miting je problematičan zbog slabog odziva), a i kontakt je sa "vrhom". Eventualni pa i redovni neuspeh na izborima, usto će vidljivo ići na njegov račun. I opravdavati eventualno "preletanje!".

 

Bavljenje "krupnim pitanjima" (od opšteg ili državnog) interesa, usto od strane "krupnog čoveka" (pogotovu u vladajućoj stranci), tako prikriva odsustvo bavljenja lokalnim pitanjima od strane lokalnih političara. A lokalnom stanovništvu, i te kako su krupna! "Rad" u lokalnoj skupštini, bez obzira na skupštinske prenose, nije dovoljan. Zna se da je svaka skupština i "pričaonica" za one koji ni o čemu ne odlučuju, odluke se donose shodno odnosu snaga i direktivama iz centrala. Tu su i atraktivnije "pričaonice", državna skupština a ne samo brojni "rijaliti". Često nije ni daleko od njih...

 

Ovakav "rad" može i biti u redu, ako je lider dovoljno poznat i priznat na terenu. Čega u najvećem broju slučajeva, nema! Kao ni stalnog rada na terenu, na izgradnji, očuvanju i povećavanju njegovog poznavanja i priznavanja... Ali lokalnim liderima važniji je uspeh u stranci, nego uspeh stranke na izborima. Otuda "rad u stranci", ne na "terenu!". Pa i neuspeh stranke, u lokalu i u centrali...