14.11.2018, 11:35

Ljudski su putevi dokučivi, ali vrlo komplikovani...

Kad se prošlom sistemu zamera odsustvo demokratije i prisustvo totalitarizma, lako se odlazi u suprotnu krajnost. Demokratija se neumereno veliča, od nje se očekuje i ono što ona ne može! Pa nije ni samo "njen posao". Ali želje često idu sa nepoznavanjem elementarnog...

 

Primera je "bezbroj", uključujući veoma obaveštene i ozbiljne ljude. Na primer, Slavko i Ivo Goldštajn, u knjizi Tito (delove je prenosio Danas), kažu ono što činjenice potvrđuju: "u Titovu sustavu oduzeta je  demokratska mogućnost slobodnog izražavanja pluralnih ideja i interesa", odnosno "otvorena rasprava i demokratski slobodno usklađivanje mišljenja o najbolnijim problemima".

 

Međutim, nije nesporna činjenica kako se upravo "uskraćivanje mogućnosti slobodnog izražavanja pokazalo kobnim ponajviše u slučaju nacionalnih osjećaja, jer je njihovo potiranje vodilo razvoju ekstremnih nacionalizama“. Ispada da među "pluralnim idejama i interesima" nije bilo uzajamno isključivih i nespojivih, ili da bi prestali biti takvim uz "demokratsku mogućnost da se slobodno izražavaju"? Možemo se složiti da je pomenuto "uskraćivanje" i "potiranje" vodilo razvoju ekstremnih nacionalizama, ali bez postojanja "ne-ekstremnih" ne bi imali iz čega da se razviju!

 

Demokratija razvija demokratske mogućnosti uopšte pa i za slobodno izražavanje, otvorenu raspravu, usklađivanje mišljenja. Što znači i odgovarajuće, demokratske građane. Ali ih kao ljude i ličnosti, što su ranije i više nego građani (birači), pre nje i više od nje, izgrađuju  porodica i škola, neposredna okolina, mediji... I to nije njen glavni zadatak, nije ono što se odmah pomisli ili kaže pri njenom pominjanju: procedura, većinsko odlučivanje. (Obično bez bitnog dodatka: uz garantovanje izvesnih prava manjini). Obavljajući ga odnosno raspravljajući i usklađujući (uglavnom glasanjem i preglasavanjem), ona "radi" sa građanima koje zatiče. Kakvima jesu i kakve ideje i interese imaju, uključujući "ekstremne" (ne samo nacionalne!), a ne kakvima bi trebali biti! Uostalom, ne bujaju li ekstremni i tamo gde je demokratija "odavno"? Poslušajmo šta govori i ponavlja, francuski predsednik!

 

Do iznemoglosti valja ponavljati: ne postoji nikakav "čarobni štapić", univerzalni, "sve-lek". Pa to nije ni demokratija! Ako o tome vodimo računa, manje će biti razočarenja u demokratiju i okretanja totalitarizmu. A više rada na demokratizaciji, kao bitnom obeležju stvarne demokratije...