25.01.2019, 10:16

A da li je pametno, biti pametan?

Česti postupci brojnih "visokopozicioniranih" i otuda pogodni da služe kao uzori niskopozicioniranima (uključujući mlade), ne samo što čude nego i zabrinjavaju tradicionalno vaspitane. Ili samo inspirišu na ocene tipa: "Čega se pametan stidi, time se lud ponosi!". Ispravne, sa pozicije pametnog na onog koga smatra ludim. A kako je sa pozicije ludog? Ne medicinski, nego koga pametan smatra takvim!

 

On sebe ne smatra ludim, naprotiv, ludim smatra pametnog. A za "stid", iskreno pita: "Šta to beše?". Uostalom, ako je samo pametan sposoban za stid a stida je tako malo, koliko je pametnih? I zar ne uživamo više nego što razmišljamo, kad vrlo popularni peva: "O kako je, lepo biti glup!". A da li je pametno, biti pametan?

 

Radi se o različitim sistemima vrednosti. "Pametan" i "lud" imaju različito značenje, i povezani su sa različitim "ostalim" vrednostima. Uz "pametan", u tradicionalnom slučaju idu čast, poštenje, dostojanstvo, gledanje u drugom svoje drugo Ja. U novom i sve češćem uz njega ide ideal zvani "svoja guzica" (kaže pevač i glumac Marčelo), odnosno korist. Što neposrednija i "opipljivija", materijalna. I sve što je omogućuje, uključujući drugog čoveka! On je saradnik, sredstvo za svoju korist. Najvažniji je onaj za koga se čini da je može omogućiti, ili ga sačuvati od trećeg koji je prepreka ostvarivanju koristi. Pre svega, to je "vođa".

 

Šta kad takav primeti da ga prilično ljudi smatra posebno ludim, jer se takvim ludilom ponosi? (Što nije teško primetiti). Jedno rešenje je da se "opameti", ili se bar prestane ponositi. Malo verovatno, značilo bi vrlo neprijatno priznanje sebi a ne samo drugima, da je bio "lud". Drugo rešenje je verovatnije: nastaviće sa "ludiranjem" i sa "ponosom". Još više, dokazujući sebi da nije lud, a drugima da su ludi! Uz oslanjanje na ono što mu je takvo ponašanje donelo, i verovatnoću da će donositi i ubuduće i još više. I lako vidljivo: "pametan" se nije mnogo ovajdio. "Mnogo pametan čovek, ali glup!".

 

Takav "lud", zna šta o njemu misli "pametan". Zna i koliko je "pametan" tradicionalno, knjiški i školski cenjen, tako da bar donekle ili povremeno, ima u vidu njegovo mišljenje. Nije mu prijatno, i želi da s njim nekako izađe na kraj. Nema sumnje da tuđe optužbe, same sumnje da si lud, dolaze do svesti i ako se svesno odbijaju. Kao izaći na kraj sa njima? Jedan način je njihovo pobijanje kontradokazima i dokazima da si, sasvim suprotno, pametan. U ovom slučaju a i inače, pred očima imaš drukčije vrednosti i ciljeve kojima služiš. Više, opravdanije, "pametnije", od onih koje u vidu imaju oni koji ti zameraju... Drugi je stalno povećavanje značaja, vrednosti i ciljeva kojima služiš, a što ti se i zamera! Upravo ovo i imamo u slučaju naših koji se ponose onim što im zameraju drugi naši...

 

Ukratko, dobra stara racionalizacija (nalaženje razumnih razloga za nerazumno odlučeno) povećava vrednost "koristi" i svega što njoj koristi, tako da i "nije pametno", ne služiti joj. Nego služiti "pameti", shvaćenoj kako to čini "pametan".