19.02.2019, 11:26

Sa brigom za narod, bez briga...

Stalno slušamo od plaćenih, i to dobro, kako se "brinu za narod". Uvek glasno a najglasnije uoči izbora, svi ponavljaju da učestvuju samo radi naroda. I da će, kad pobede (nikako: ako pobede), raditi samo u korist naroda. 

 

Tako je dok rade i kad ne da rade jer spavaju, a često od brige i ne spavaju. Briga za narod, njihov je rad o kome narod nema pojma i ne zna da ga ceni. Nužno, on radi lake i neodgovorne poslove. Brinući samo za sitnice tipa vezivanje kraja sa krajem,šta se može a šta ne može, kako uraditi što se mora uraditi, odnosno ne uraditi što se ne sme uraditi...

 

A šta njima, znači "narod"? Pogledajmo šta prvo urade, kad dođu na vlast? U državi ili u opštini, svejedno, s tim što je to u opštini vidljivije? Zna se, posmenjuju dotadašnje imaoce bilo kakve vlasti, masti, slasti i časti, i postave svoje... Normalno brižnih za narod i sposobnih da rade za narod, kakvih i nema izvan njihovih redova. Šta rade navodno državni i opštinski, ustvari njihovi funkcioneri, takođe se zna. Nema tu brige za narod, nego za određene zadatke i obaveze. Za koje je potrebno određeno znanje, umenje, i iskustvo. Drugde, tako da se tom brigom brine onaj ko ih poseduje, a ne ko poseduje člansku knjižicu. 

 

Koliko uopšte poznaju "narod", i koji narod? Kad su i gde su sa narodom? Znaju li i svoje birače, a ne samo stranačke funkcionere? Jednosmerna komunikacija sa narodom, putem saopštenja i konferencija za medije... Pitaju li ikad narod, šta misli o njihovoj brizi? Osim nevoljno i indirektno, po meri Ustava, na izborima? Ispada da je narod maloletan ili lišen pravne sposobnosti, tako da se ni o čemu ili ni za šta, ne pita! Koga iz naroda, pitaju za mišljenje o nečem drugom? (Za savet nikako, to je nešto mnogo više).

 

Zar u narodu nema nikog kompetentnog za određenu materiju pa i kompetentnijeg, od Patrijarha? (Druga je stvar zašto ga pitaju, i šta im znači njegovo mišljenje). Zar Akademija nauka, Univerziteti sa svojim i ostalim naučnim institutima, nije deo naroda? I mnogo stalniji od skupštinske većine, koja često ne traje četiri godine? Šta sa pojedincima, itekako poznatim i priznatim kod nas i u svetu, van Akademije i Univerziteta? Pa i takvima koji žive u svetu, ali se itekako interesuju za naše prilike i neprilike?

 

Ovih dana, nažalost, ne vidimo samo kako Predsednik po ko zna koji put bira narod, potvrđujući da ima svoj. Čini to i opozicija, nudeći narodu ugovor, sporazum. Ispade da ona ne spada u narod! Razume se, u narod ne spadaju ni oni koji ne "šetaju". "Omaklo" joj se, kao i to da je ugovor dvostrani pravni odnos. Ko će ga potpisati, pored nje? Neka bude i omaška, ali odavno se zna da se upravo u omaškama često ispoljava ono što se zaista misli, oseća i namerava. Ali ga "nije zgodno" ispoljiti...