Žena (foto: Đorđe Đoković)
02.05.2019, 10:56
Pogotovu je žene lako osuđivati...
Zbog brzine kojom se smenjuju problematični događaji, "tekuće" samo "primamo k' znanju". Među prosto neverovatnima i da su Jutku, pred sudom u Brusu, glasno i jasno podržale sugrađanke! Ne "izvestan broj", onih koje bi ga osuđivale, nije bilo...
Do iznemoglosti treba ponavljati misao jedne mudre američke naučnice: za svaki problem, bilo kakve vrste, postoji rešenje. Brzo, jednostavno, lako i jeftino. I pogrešno! Može i nedovoljno, nije bitno... Tako je i ovde, za one (dosta retke!), kojima je problem ponašanje tih građanki. Suprotno očekivanju da će bar iz ženske solidarnosti, biti na strani sugrađanke Marije Lukić! Ona nije narodna poslanica ili po nečem dovoljno poznata da to učini "javnost", a osmelila se da Jutku tuži zbog (tradicionalno) "navalenstva", moderno "seksualnog uznemiravanja". Ili suprotno očekivanju da će bar sedeti kod kuće! Pravi trenutak za latinsko "O vremena, o običaji!", naše "Gde to živimo?". Ali posle decenija i decenija naučnih istraživanja i saznanja, nema problema. U pitanju je normalno ponašanje, dobrog dela normalnih! I s obzirom, i bez obzira na pol...
Ne radi se o strahu ili "kupovini", ili samo o tome ili kod svih. Radi se o nečem ozbiljnijem, pomenuti bi se mogli i preobratiti. Ohrabrivanjem čemu dobrim delom i služe šetnje, pa i novim kupcima. To ozbiljnije je po sve zaista moderno nezgodna, takozvana autoritarna ličnost. Sa slabim karakterom (ne nužno lošim), uplašena od slobode koja znači neizvesnost prilikom odlučivanja, i odgovornost za odlučeno i neodlučeno! Zato naprosto traži jaku ili autoritativnu ličnost, kojoj se predaje da odlučuje i odgovara... A kad je takvoj stavljena na raspolaganje i bez svoje volje a pogotovu s njom, s tim se miri. Nauka zna da bez izvesne identifikacije žrtve sa dželatom (!), osobito kad su na obe strane grupe, druga ne bi ni imala toliko uspeha! U varšavskom getu, dosta jevrejskih mladića nosalo je delove esesovskih uniformi trampljenih od aktuelnih i budućih dželata. I istresali se na sunarodnike, istim rečima kao oni: "Jevrejske svinje!".
Na nastajanju autoritarne ličnosti, brojčano dominantne u najvećem broju društava, vekovima zdušno rade porodica, škola, crkva, vojska (gde je obavezna), radna organizacija. Osobito kad su u pitanju žene (odsustvo vojske obilato nadoknađuje veće prisustvo crkve), u Nemačkoj je davno rečeno da su od malena gajene za "decu, kuhinju i crkvu". Kasnije: "Žena je večiti rob! Prvo oca, zatim muža, i na kraju dece".
Danas i baš za obrazovane i zaposlene, treba dodati "modne kreatore" (diktatore). To joj sleduje, i ako je zaposlena! Naravno da to pripomaže tradicionalna podela rada, uz neizbežno veće prisustvo u kući zbog dece. Rezultat je navika na prihvatanje ideja muškaraca, vladajuće ideje u jednom društvu, ideje su vladajuće grupe. A naši muškarci su lepo govorili: "Naše je da ištemo, a njiova sramota je da ne dadu!". Navika je da bude "trpna strana" u svakom odnosu, srećna kad joj muškarac (pogotovu na položaju), "poklanja pažnj. Navika je i veća "konzervativnost", sklonost ka traženju i sleđenju "vođa" a ne "programa".
Solidarna biće sa takvim muškarcem ili sa ženama bliskim takvim muškarcima (više primera, i u Valjevu!), a ne sa ženama kao takvim. Grešni Jutka u Brusu, nije grešan! On samo radi "što mu je Bog dao a ljudi dozvolili" (omogućili glasanjem). I što bi rado radio svaki autoritarni, samo kad bi mogao! A pošto ne može, pogotovu ako je usto žena uredno zanemarena u svim prilikama uključujući političke kampanje, ostaje kompenzatorsko zadovoljstvo što to može "njegov".
Utoliko veće, ukoliko dotični može više! Ne zaboravimo inače nezaboravno (bez svega ovog neshvatljivo): mnogi su kod nas uživali dok je Milošević povlačio poteze za koje se videlo da mogu "daleko odvesti". Zaboga, "Samo naš Predsednik može da zajebava ceo svet!".