Novine (foto: Đorđe Đoković)
18.04.2019, 08:50
Ua tabloidno, a ne tabloidi!
Kukanje nad ovim i onim "u današnjici", staro je koliko i razlikovanje prošlog i vremena današnjeg. S tim što je prošlo dobro staro, uglavnom zato što je prošlo ili što se preguralo. Kukanje (moderno: lamentiranje), i znak je čaršijskog reda, pristojnosti, "brige za druge a osobito mlade".
U organizacijama svih vrsta nije retkost da postoji i neko za to "zadužen", kako bi ostali mogli da se mirno bave svojim poslom. A pogotovu da to čini organizacija. Zato se kukanjem slabo šta postiže, osim popravljanja imidža onog ko "kuka". A trebalo bi smatrati i praktičnom nastavom iz licemerja!
Pogledajmo to u slučaju visokotiražnog Blica, od utorka 16. aprila! Na drugoj strani, u obećavajućoj ali i obavezujućoj "Temi dana", novinarka Mirjana Čvorić Gubelić, s punim pravom, angažovano i odgovorno, pod naslovom "Genijalac", piše o gimnazijalcu iz Loznice. Istovremeno je primljen na Harvard, Kembridž i Prinston, ušavši u četiri odsto mladih iz čitavog sveta koji su to pokušali. I što mu je bilo lakše, nego da se sada opredeli gde će! Isto tako piše o tri godine starijoj devojci iz Pilatovića, koja je "uspela da zavede penzionera pola veka starijeg od sebe", i koja se "dugo mučila u koji će rijaliti program da uđe". Jetko zaključujući, da ne kažemo kukajući, kako "svi znaju ko su razgolićene učesnice rijalitija, a ko zna gde su Kembridž, Oksford i Prinston i šta znači ući na njihova vrata".
Pa šta s tim? Već je rečeno da je njeno pisanje angažovano i odgovorno? I jeste, da nije onog "ali, što devojci sreću kvari!". S pravom nije pomenula ime devojke mada je mogla pošto je punoletna, tim pre što ga gledaoci rijalitija i čitaoci odgovarajućih novina, ali i rubrika u samom Blicu, znaju. A što ne pomenu ime gimnazijalca, nego na drugom mestu i sa malom sličicom, srećom baš ispod Teme dana, vidimo da se radi o Dimitriju Pavlovu? I kao "Pobednik", biće u novinama jedan dan? Dok je Vojislav Šešelj (u istom broju "Gubitnik"), danima, mesecima i godinama "dobitnik". Teksta, slike, publiciteta, od koga živi i u kome uživa... Pored toga, genijalca nema na prvoj strani gde su pored onih kojima tu i jeste mesto zbog značaja o kome se piše na kasnijim stranama, veće i jasnije slike Cece i Marine. I još veće kasnije, sa člankom na skoro dve strane, i ponovnim naslovom! Ceca sa Marinom sprema novi album!".
"Briljantni um iz Loznice" jeste "u senci kontroverznog para, raznih Kija, Stanija, Luna, Marija"? Naravno. Ali je u debeloj senci i Cece, pa i njene kćerke Anastasije. Opravdano? Koliko i u nekom ranijem broju, izjednačavanje Milene Dravić i Cece. I delatnosti kojima se bave, u kojima je svaka "diva!". (A da bi se znalo o kome se radi, Mileni je potrebno prezime...).
Pisanje novinarke zato nije samo "džaba krečenje!". Uz još ponešto (osobito dodatak Pop&Kultura), to je distanciranje od ozloglašenih "tabloida". Da se ne vidi dobar deo Blica, kao tabloid! Koji se usto obraća "svima", dok se "kompletni" tabloid obraća određenim osobama. Druge ga i ne uzimaju u ruke, ne znajući da u njima ima i "netabloidnog".