24.05.2019, 11:22

Desanka je "naša", ali kojih to od nas?

Prošlog četvrtka, u uobičajeno vreme, na uobičajenom mestu (svečana sala Gimnazije), zbio se još jedan uobičajeni događaj u uobičajenom mada neformalnom, centru za kulturu. U organizaciji Gimnazije i društva matematičara, u okviru vrlo krupne godišnjice Gimnazije, i maja -meseca matematike u našoj državi.

 

Uz uobičajeno mali broj prisutnih: oko petnaest osoba. Ne računajući učenike "nadležne" za popunjavanje mesta u ne baš prevelikoj sali, koji su kao i uvek, bili besprekorni slušaoci. Uz još nešto uobičajeno, vredno osvrta i uobičajenog, "džaba krečenje".

 

Događaj je imao izgleda da ne bude uobičajen: predavanje posvećeno Desanki Maksimović. Neuobičajeno značajnoj osobi svuda, pogotovu u "njenom Valjevu". I više nego neuobičajenom: njenom maturskom radu iz matematike, i odnosu prema matematici! Predavač takođe nije uobičajen: dr Vojislav Andrić (Voja Mađar), predsednik Društva matematičara Srbije, višedecenijski direktor Gimnazije... Jedino uobičajeno bila je najava događaja u lokalnim medijima, pa i u Večernjim novostima dan ranije.

 

Uz korekciju neuobičajenim: odsustvom lokalnih medija... I šta onda? Mali broj prisutnih, uobičajeno, ništa naročito? Tačno, da nije neuobičajenog koje takvim ostaje mada je uobičajeno (ponavlja  se sa svakim "događajem"). Uz "plus-minus jedan": među prisutnima su bile dve profesorke književnosti, i jedan književnik ("uzgredno", po struci i poslu matematičar). Iz "ustanova kulture" bez kojih se ne može zamisliti ništa posvećeno velikoj književnici, niko! Da slika bude kompletna: šta mislite, koliko je bilo matematičara?

 

Da nije "štos" u bojkotu Gimnazije, Društva matematičara, Vojislava Andrića...? Nikako! Desanke Maksimović? Bože sačuvaj! Izgleda da se o pojavi koja je uobičajena, i nije ograničena na Valjevo. Nema idenja na govorenje o velikom čoveku, ako ne pripada struci posetioca! Veliki čovek želi se za svoju struku, i svodi na pripadajuće njoj. Da nešto od njegove veličine, pređe i na nju? Naravno, i da toga bude tim više što se manje struka bavi tim čovekom. Da su zainteresovani za književnost otišli na to predavanje, ne bi li i matematičarima dali pravo da se bave Desankom, pa donekle i književnošću? A da su otišli zainteresovani za matematiku, ne bi li dali zainteresovanima za književnost, pravo da se donekle bave i matematikom?

 

Što upravo suprotnim, ovde isticanjem Desankinog odnosa prema matematici (koji je Andrića inspirisao za vrlo umesno istraživanje odnosa današnjih gimnazijalaca prema matematici), ona postaje "raznovrsnija" pa i "veća", nije važno. "Naša Desanka" jeste jako velika, ali ne toliko da je "ima za sve!".