19.06.2019, 09:05

Kad se služi "svetom", nema "greha" ni "javnog ponižavanja"

Pri čestom pominjanju bilo kojeg i kakvog svetog, ništa se ne kaže o onom bez čega ga nema, svetovnom! A i čemu, kad je bez moći, prolazno, nečisto..., i pripada onom ko ga (za)uzme. I radi s njim, šta hoće! Za razliku od svetog koje kao trajno i izvor svake moći, nije od "ovog sveta", i ne može se ni dodirnuti a da se ne "ukalja".

 

Otkriva se njegovim "objavljenjem", ili  uviđanjem da je neko (nešto) sasvim drukčije od nesporno svetovnog. Ali i stvaranjem od svetovnog! Pa i problematičnog, kakvim su se sve pokazale mnoge nekadašnje svetinje... Iz vrlo svetovnih razloga: da bi se nešto svetovno zaštitilo od drugih, rezervisalo za sebe! Odlično objašnjava i sporost i neuspeh, poziva na istrajanje. Pojačava nadu na uspeh, i konačno priznanje. Mnogo je vremena trebalo davnašnjim ljudima da služenjem svetom i sami postanu sveci, ali takvi su i danas... U tom smislu Vučić, da nije sklon mesijanstvu, ne bi morao da kultom ličnosti od sebe pravi svojevrsno božanstvo. Dosta je onih koji su na to spremni...

 

Posebno je važno što "služenje svetom" (često služenje svetim), mnogo šta pravda u svojim i tuđim očima. Čak posvećuje sredstva, ma kakva bila! Ovdašnje korišćenje dece deo je prljave političke kampanje? Da, za okrenute svetovnom. Samo mali i nužan korak, okrenutima svetinji zvanoj Vučić. Pogledajmo kako on i njegovi, govore o svima koji "Ne vole Vučića!". Da nije svetinja ne bi ni bio "greh", ne voleti ga! Ljubav bi bila rezervisana, zna se za koga... Zamislite šta bi se reklo za ljude Angele Merkel, koji bi opozicionarima prigovarali da ne vole Merkelovu! Ili drugde... I inače slabo poznavanje prirode svetog u animističkom, totemističkom pa i religioznog pojimanju (donekle im poznato tek od skora), treba makar pomenuti. Zar sednica Glavnog odbora gradonačelniku nije svetinja, ako je važnija od Slave Grada kojoj je valjda domaćin?

 

Podrazumeva se i eventualno stradanje za sveto, sa sve mučenicima i velikomučenicima! Što sebe kao takvog ali bez njihovih evidentnih muka, ne vidi Đurić koji (kao i ostali uz izvesnu primesu mazohizma), onako aplaudira Vučiću u Skupštini? Možda sebe, dok poguren nosi lisice na Kosovu, zamišlja i kao Hrista koji se sa krstom na leđima penje na Golgotu. Što Vulin, kod koga je teško izabrati šta da se pomene? Što Babić, koji iskrivi vrat potvrđujući grdnje na svoj račun? Tim pre što svi znaju, da ne moraju čekati nagradu! Visoke funkcije, pogotovu "Ne dam ga!", zamena su i to konkretna, vidljiva, opipljiva..., za beatizaciju klasičnih mučenika i velikomučenika. I to na ovom svetu, u koji, verovatno, jedino i veruju.

 

Njihovo pojimanje svetog, stvar ukusa, karaktera, pravo...? Naravno. Ali je naša stvar što pritom nas, uključujući decu, vide kao svetovno. Ničije dok ga neko ne prisvoji, što mogu samo oni! Nadajmo se, zbog prisvajanja ovdašnje dece, da neće slediti krstaše koji su za "svetu stvar" (Hristov grob, zapravo Jerusalim i okolne zemlje i more), decu poslali u rat! Ohrabrujuće je što su "mali maturanti" počeli rat za svoju stvar, sa ministrom prosvete...