05.09.2019, 08:58

Da nije i tragično bilo bi samo komično...

Ovih dana, u razgovoru sa prijateljem koji živi u jednoj od susednih eparhija SPC, čuh kako im je mesni paroh suspendovan. Po svemu sudeći, sa perspektivom da posle odgovarajuće procedure, i raščinjen. Na pitanje o čemu se radi, šta je učinio ili propustio da učini, sledio je neočekivan odgovor: "Mnogo je voleo žene!". Zapravo jednu, toliko da je zanemario vlastitu...

 

Shvativši da nije u pitanju šala, iskreno iznenađen, krenuo sam da branim čoveka koga sam imao prilike da upoznam. I podelim lepo mišljenje o njemu kao čoveku i svešteniku, kao i njegovoj supruzi i deci, uredno prisutnim na svakom bogosluženju i događanju u organizaciji crkve! Šaljivim ali umesnim podsećanjem da je našim popovima i to, nezvanično, "u opisu poslova i radnih zadataka". I da su u staroj, čestitoj i pravoslavnoj Srbiji sa kraja pretprošlog i početkom prošlog veka, nekoliko puta, ne prihvatajući objašnjenje da se radi o "bogougodnom jepstveniju", seljaci čak uštrojili (kastrirali) "nestašnog popa". Žalbe nadležnima nisu urodile plodom, a i obraćanje episkopu ide preko popa... Prijatelj, usto predsednik crkvenog odbora dotične parohije, rekao mi je da deli moje (skoro opšte mišljenje). Ali da se s njim i drugima, nije složio nadležni arhijerejski namesnik... "Uozbiljivši se", normalno (i kako se ispostavilo: naivno), pitao sam: A kako nema raščinjavanja pa ni suspendovanja (bar "ograđivanja od")  sveštenika-pedofila? Uključujući par episkopa? Prijatelj mi je rekao da deli moje čuđenje, isto pitanje postavio je i on arhijerejskom namesniku.

 

I sad sledi ono zbog čega javnim postaje jedan privatni doživljaj, ma koliko iznenadio pa možda i zapanjio, onog čiji je. U pitanju je namesnikov odgovor! Zbog njegove funkcije i kompetencija ne može biti "privatan", i baca novo svetlo, objašnjava, ćutanje o nemilim događajima koji i te kako izazivaju pažnju... Takoreći od reči do reči preneto: kad popa "voli žene", to je "greh". A kad pedofilski voli decu, to je "bolest!".

 

Suvereno je pravo Crkve da odlučuje šta je greh odnosno ogrešenje o Božje i njene zapovesti, i sankcioniše onog čiji je! Popin odnos prema porodici, za osudu je i izvan Crkve. Ali bi ona morala voditi računa i o ogrešenju svojih ljudi o moralne i pravne zapovesti, tim pre što iz verovatno opravdanih razloga, zabrana pedofilije nije prisutna u Dekalogu... Jednostavnije rečeno, da je "bolesnima" mesto u ustanovama za lečenje, ili u vlastitoj kući. I nikako u izvesnim službama, odnosno na izvesnim mestima!