13.09.2019, 08:51

O "izuzetku", samo izuzetno!

Mnogo nam je drag "izuzetak", odnosno nevaženje pravila! Razume se da sam to "ja" (navodno "moja malenkost"), ili "mi". I ne pitamo se je li to zaista, moguće..., kao jednokratno i neponovljivo odstupanje od "pravila". Ili nudimo opravdanje, koje drugi teško mogu prihvatiti. Uostalom, da li je i moguć kao klasično: "Sva tela se na toploti šire, osim vode u intervalu od plus četiri do minus četiri Celzijusa". Precizno, i dovoljno!

 

Umesto takvog i stvarnog, imamo samo "precedent" (Vujaklija: Odstupanje od pravila koje poništava pravilo, i zasniva novo). Rado se prikazuje kao izuzetak, ali radi se o želji da se izbegne njegovo ponavljanje. Inače sasvim normalan događaj, događaj u nizu događaja! Tako je davno primećeno da je prvi potez vlasti koja je to postala nelegalnim putem, zabrana takvog puta...

 

Uglavnom, izuzetak se odnosi na prirodne okolnosti. Kao i one van je čovekove volje, on ga ne može ne uvažavati bez štete po sebe. "Izuzetno" se odnosi i na pojedine ljude, tradicionalno zvane svecima i herojima, zbog "jako pozitivnog" ponašanja, koje prevazilazi pozitivno "po pravilu" (uobičajeno). Toliko, da se od svih (većine) ne zahteva, i ne može zahtevati! Mnogi ali uz osporavanje nimalo malobrojnih, izuzetak primenjuju i na neke političke lidere. A pogotovu bi oni hteli, da budu izuzetak! Zbog navodnog posedovanja jako pozitivnih, mahom nedefinisanih kvaliteta. "Bogom nadahnutih", "Od Proviđenja izabranih", imalaca "harizme". Našeg: "Zna Baja, šta radi!", "To majka više ne rađa!", „Najveći sin naših naroda i narodnosti!".

 

Najvažnije je da posle stvarnog izuzetka, nema ponavljanja. Posle precedenta ima, a u anglosaksonskom pravu posle odluke odgovarajućeg suda, on je i formalno obavezno zasnivanje novog pravila! Iluzorna je želja i nada da posle proklamovanog "izuzetka" ponavljanja neće biti, a naivno je ono (ne zna se kome ili čemu upućeno): "Neće, valjda!". Da se niko neće setiti da učini jednom učinjeno, pogotovu prihvati da je navodni izuzetak, "nešto drugo". Ne pomaže ni izričito: "Samo ovaj put!", odnosno Lex specialis. Čim se jednom desilo znači da se moglo i može desiti, "Što ne, još jednom?". Izuzetak zapravo nije ni izuzetna ličnost, svetac ili heroj. Pogledajmo koliko ih je, i svaka od njih ohrabruje i poziva druge da je slede. Ili da takvima smatraju i proglašavaju nove...

 

Politički lider izuzetak pogotovu nije, tim pre što mu dela nisu tako vidljiva i nesumnjivo dobra, kao kod svetaca i heroja. I kasnija sudbina skoro svih takvih, pokazuje da je kao izuzetak, bio ograničenog trajanja. Štaviše, da mu se kasnije ne priznaje ni što jeste za priznavanje! Krunisana glava i osoba sa imunitetom po drugom osnovu (poslanik), izuzetak je u određenom smislu ili vremenu. Ali oba puta postoji procedura, kojom prestaje biti i takav izuzetak. Nekada, krunisana glava prestaje to biti i bez procedure. I bez glave...

 

Proglašavati sebe ili svoje "izuzetkom", nije teško a vrlo je privlačno. Ne valja samo što to drugi lako mogu osporavati, a pogotovu shvatiti kao poziv da i sami učine isto...