04.11.2019, 12:28

Strah?

O našim ljudima (dobrom delu, ne svima), možemo imati svakojako mišljenje. Uobičajeno je dobro ("Srbi nikad nisu...", ako zanemarimo ono kad jesu), mnogo ređe je loše. Ali nikad ne treba, svesno i nesvesno da bude toliko loše, da se misli kako su slepi kod očiju! Pa ne vide, na primer, da je direktor u Lučanima već petnaest godina penzioner, da u Krušiku nešto "smrdi". Tako da im moraju otvarati oči lokalni "uzbunjivači", i beogradski "prosvetitelji". Vide (osećaju) oni to, sasvim dobro! Pa šta? Praktično, ništa! Jer vide (osećaju) oni još nešto, za njih važnije...

 

Stalno slušamo: "uplašeni su!". I treba da ih hrabre ljudi sa poslaničkim imunitetom, materijalno i socijalno obezbeđeni, naši "Volteri" koji se ne hapse? (Nismo Francuska, Vučić nije De Gol, ali ni uvaženi Teokarević nije Volter). Nikad ne čujemo bitno: zainteresovani su upravo za ovakvo stanje, ograničeno na sebe u njemu.

 

Razmislimo o radnicima iz Lučana, i njihovu "posetu" Ivanjici (tamošnjem sudu). Sa takvima, sigurnim za posao i zaradu u "Milanu Blagojeviću", a koje ne bi imali nigde, džipovi i ljudi sa strane prilikom lokalnih izbora, nisu bili potrebni! Trebalo je onima koji su ih doveli, da se "pokažu". Možda i samim tim radnicima, da "ubede" retke koji bi glasali za promene. Posle kojih sigurno danas, možda ne bi bilo sigurno i sutra!

 

Ko se u "Krušiku" potresao, zbog hapšenja Aleksandra Obradovića? Neko sigurno jeste, u sebi. Mnogo više ih se potreslo zbog mogućnosti, da "prljav veš" izađe u javnost. Pa da "Krušik" bude nateran da počne "poslovati ekonomski". I plaća sve što ne plaća, pa da zbog toga njima ne plaća kako plaća. Priličan broj i otpusti, kao ekonomski nepotrebne... I dobro je to što nisu pušteni na glavnu kapiju! Nije bila samo "teorijska mogućnost", sukob sa onima koji su došli iz solidarnosti sa Obradovićem, a da njih "ohrabre".

 

Svojevremeno, američka policija je štitila demonstrante protiv vladine politike u Vijetnamu. Od radnika upravo u vojno-industrijskom sektoru... Ti radnici nisu politički svesni, nisu klasa po sebi i za sebe, nego samo klasa po sebi, statistička grupacija. Nisu revolucionarni, što znači da su ništa (Marks)! Ali nisu naivni, kao opozicioni lideri... I te kako su svesni "od čega se živi" (od čega oni žive), svoje situacije i situacije drugih. Na primer, da u "Krušiku" rade kako rade, i zarađuju pedeset-šezdeset hiljada (sami pričaju o jednom i drugom). A da će medicinska sestra, čitamo ovih dana, tek posle povišice kad (ako) bude, zarađivati toliko...

 

Inače, nezainteresovanost za stanje u društvu zbog zainteresovanosti za svoj skromni nekad i zaista goli život objašnjenje je za deo navodno "uplašenih". Drugi deo, brojniji i sve brojniji, zainteresovan je za još bolji život! Ne zaboravimo da je čovek životinja koja oseti glad, i kad vidi hranu... A izloženi su stalnom bombardovanju prizorima lakog i dobrog života!