06.12.2019, 09:12

Zgražavanje ili vernost i izražavanje?

Trenutno najaktuelnija i najglasnija galama: oko fotografije na naslovnoj strani NIN-a odnosno karikature na istoj Danas-a, svesno i nesvesno bavi se nizom važnih pitanja. I normalno, nudi jako različite "nalaze", od "pozivanja na ubistvo" do pozivanja na upoznavanje prirode karikature, metafore, ironije, sarkazma... Umesto svrstavanja za bilo koje ponuđeno ili nuđenja (još) neponuđenog, obratimo pažnju na nešto sada neaktuelno. A aktuelno uvek, bar kod nas i u sličnim sredinama i vremenima.

 

Prvo, za "viđeno" u fotografiji i karikaturi, stara anegdota! Da bi proverio da li je pacijent zaista seksualno preopterećen, doca mu je crtao sve geometrijske figure koje je zapamtio iz škole. I za svaku je pacijent rekao, da je slika vagine! Doca je reagovao spontano: "Vi ste baš seksualno opterećeni!". A pacijent zgranuto: "Ko, ja? Ili vi koji ne znate ništa drugo da nacrtate?".

 

Drugo, nesumnjiva zasluga Aleksandra Vučića jeste ugledanje na Maksa Vebera. Da li stvarno ili navodno može se i treba raspravljati, ali izvan rasprave je skretanje pažnje na ovog izuzetno značajnog naučnika. Koja može odvesti i "otkrivanju" nečeg što Vučića nije zanimalo! Na primer, da izgovorena (napisana pa i "nacrtana") reč ima dvostruku odgovornost. Za ono što je njome rečeno (misli se na ispravno shvaćeno), ali i za mogući odgovor! Naravno ne u potpunosti, pošto bi zbog mnogih odgovora, pogotovu na neispravno shvaćeno, jako često najpametnije bilo ništa ne govoriti...

 

Pritom treba razlikovati odgovore koji su takvi kakvi su zbog onih čiji su: njihove prirode, obaveštenosti i neobaveštenosti, predrasuda i potreba..., i onih koji su im sugerisani. I ne na račun tada rečenog nego svega govorenog, shodno tome "čije je", "ko stoji iza toga", "čemu to vodi...". Sistematsko negovanje slepe poslušnosti, navike da se slede naređenja i čitaju želje pre nego što se izreknu. Bilo kakve! Kao da se i hitlerovci nisu pravdali sa "Firer je govorio, a mi smo slušali!". Ili neuporedivo blaže a ovdašnje: "Knjigu nisam čitao, ali smatram da je  neprijateljska!".

 

Sve je ovo "stara ploča", kao i činjenica da počinjeno iz slepe poslušnosti ne pravda od krivice, s tim da kazna ne može biti srazmerna počinjenoj šteti. Nije novost ni što nedeljnik NIN, nije iznenađen. Šteta je samo što u Nišu nema prodatih (ili makar pogledanih) primeraka, koliko je Nišlija koji su protestovali protiv njegove naslovne strane. Isto važi za list Danas, i njegove "čitaoce".